Smanjenje naslednog dela supružnika
u drugom naslednom redu
Kad je bračni drug pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda, a ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati smanjenje naslednog dela bračnog druga do četvrtine zaostavštine ako zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vremena.
Pri odlučivanju o obimu smanjenja naslednog dela bračnog druga sud ceni vrednost ostaviočevih nasleđenih dobara i dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga.
Deo za koji je nasledni deo bračnog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.
Koliko smanjenje naslednog dela supružnika se može tražiti?
Može se tražiti smanjenje naslednog dela supružnika do ¼ naslednog dela koji mu pripada.
Šta sud uzima u obzir prilikom odlučivanja?
U obzir se uzima dužina trajanja i kvalitet zajednice života supružnika kao i odnos dobara (koje sačinjavaju zaostavštinu) koje je ostavilac nasledio i onih koja je stekao za života. Ovo stoga što ovakvo pravilo predstavlja korektiv eventualno nepravičnoj situaciji da supružnik koji je relativno kratko vreme bio u braku sa ostaviocem nasledi veći deo porodičnih dobara od ostaviočeve porodice.
Neophodni uslovi za postavljanje zahteva
1. Da ostavičeva nasledna dobra čine više od polovine njegove imovine
2. Da je bračna zajednica supružnika nije trajala duže vreme.
Pod nasleđenim dobrima smatraju se dobra koja je nasledio i koja je primio na poklon od roditelja ili daljih srodnika.
Odnos nasleđenih i stečenih dobara određuje se upoređivanjem njihove vrednosti u postupku popisa i procene zaostavštine.
Zakon koristi termin bračna zajednica što znači da supružnici moraju zaista da budu u zajednici života a ne samo u braku. Zajednica života mogla je prestati a da brak i dalje traje, npr. supružnici su zaista bili u zajednici samo godinu dana a da formalno brak i dalje postoji jer se nisu razveli.
Kako se ostvaruje pravo na smanjenje naslednog dela ostaviočevog bračnog druga?
Da bi sanasledici ostvarili svoje pravo oni moraju da postave zahtev u ostavinskom postupku što može učiniti do pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju u roku od jedne godine od dana otvaranja nasleđa osim ukoliko je razlog za ponavljanje ostavinskog postupka uticao na to da se u ostavinskoj raspravi ne postavi zahtev za povećanje naslednog dela supružnika.
Nakon donošenja pravnosnažnog rešenja sanaslednik ovo pravo može ostvariti tužbom u parničnom postupku.
Koji sanaslednik može postaviti ovaj zahtev?
To može učiniti samo onaj sanaslednik koji potiče iz loze iz koje su dobra kao nasleđena ušla u ostaviočevu imovinu.
Posledice smanjenja supružnikovog naslednog dela
Smanjenje supružnikovog naslednog dela ide samo u korist naslednika koji su postavili zahtev.
Umanjenjem naslednog dela supružnika srazmerno se umanjuje i odgovornost supružnika za dugove ostavioca.
Pravo na smanjenje naslednog dela supružnika je nasledivo i naslednici sanaslednika koji ima pravo da zahteva umanjenje ovo pravo mogu ostvariti u roku od 6 meseci od trenutka njegove smrti.
Pravo na izbor supružnika
Supružnik ima pravno na izbor, da li da mu nasledni deo bude trajno umanjen do ¼ ili da mu se ustanovi pravo doživotnog uživanja na polovini zaostavštine.
