Povreda prava na nužni deo i pravila za izračunavanje nužnog dela 
i srazmernog smanjenja ostaviočevih raspolaganja

Ukoliko je ostavilac prekomerno raspolagao svojom imovinom za života (poklonom) ili za slučaj smrti (testamentom, isporukom), tako da povredi pravno na nužni deo nužnih naslednika, aktiviraju se pravila o srazmernom smanjenju ostaviočevih raspolaganja propisana Zakonom o nasleđivanju.

Kako se utvrđuje povreda prava na nužni deo?

Da bi povreda prava naslednika na nužni deo bila utvrđena neophodno je da se pre svega utvrdi vrednost ostaviočeve zaostavštine na osnovu koje se i izračunava nužni deo naslednika.

Vrednost ostaviočeve zaostavštine utvrđuje se popisom i procenom celokupne imovine koju je ostavila imao u trenutku smrti zajedno sa njegovim potraživanjima.

Od tako utvrđene vrednosti odbija se iznos ostaviočevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova sahrane.

Tako dobijenoj vrednosti dobija se vrednost poklona koje je ostavilac učinio nekom od zakonskih naslednika, takođe dodaje se i vrednost onih poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunavaju u nasledni deo, takođe dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac učinio u poslednjeg godini svog života onima koji nisu zakonski naslednici.

Jako je bitno da se u vrednost zaostavštine po osnovu koje se izračunava nužni deo ne uračunava dobra koje je zakonski naslednik stekao ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je na izdržavanje i školovanje naslednika, kao ni pokloni učinjeni u dobrotvorne svrhe i manji i uobičajeni pokloni.

Takođe bitno je napomenuti da se vrednost poklonjene imovine računa u momentu određivanja vrednosti zaostavštine ali i prema stanju u kojem se dobro nalazilo u trenutku poklanjanja.

Od odnosu na tako utvrđenu vrednost zaostavštine upoređuje se visina dela koji je nasledniku pripao i visina nužnog dela koji bi trebalo da mu pripadne. Nužni naslednik treba da bude namiren do visine nužnog dela, namirenje naslednika postiže se isplatom sume novca u vrednosti razlike ili srazmernim smanjenjem ostaviočevog raspolaganja.

Kakva je pravna posledica povreda prava na nužni deo i ko je poverilac a ko dužnik?

Kada dođe do povrede prava na nužni deo koji ima obligacionopravnu prirodu u trenutku smrti ostavioca nastaje obligacioni odnos koji za predmet ima određenu sumu novca.
Poverilac u tom odnosu je nužni naslednik dok su dužnici svi testametarni naslednici i isporukoprimci, solidarno, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ​
Ukoliko povreda prava na nužni deo koji ima stvarnopravnu prirodu tada se primenjuju pravila srazmernim smanjenjem ostaviočevog raspolaganja

Srazmernim smanjenjem ostaviočevog raspolaganja

Nužni naslednik tada tužbom traži smanjenje testamentarnih raspolaganja i povraćaja poklona radni namirenja nužnog dela.

Naš Zakon o nasleđivanju utvrđuje da se prvo smanjuju testamentarna raspolaganja a da se tek ukoliko to nije dovoljno za namirenje pristupa vraćaju poklona.

Takođe zaveštajna raspolaganja smanjuju se srazmerno nasleđenom delu, ukoliko iz testamenta ne proizlazi nešto drugo. Dakle sud mora voditi računa o volji zaveštaoca, ukoliko je zaveštalac odredio da se određena isporuka ima isplatiti pre svih onda će se takva isporuka poslednja smanjivati. 

Takođe zaveštajni naslednici i isporukoprimci kojima je smanjen zaveštajni deo imaju pravno na srazmerno smanjenje i tereta koji su im testamentom naloženi.

Kada se pristupi vraćanju poklona radi namirenja nužnog dela naslednika, zakon određuje da se pokloni vraćaju obrnutim redosledom od prijema.

Rokovi za zaštitu prava

Isplata novčane vrednosti, smanjenje raspolaganja i vraćanje poklona može se tražiti u roku od tri godine od proglašenja zaveštanja ukoliko je nužni deo povređen zaveštanjem, i u roku od 3 godine od dana smrti ostavioca ukoliko je pravno na nužni deo povređen poklonom.​
sud

©