Ostavinski postupak
(raspravljanje zaostavštine)
Ostavinski postupak je vanparnični postupak za raspravljanje zaostavštine u kom sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima.
Ko pokreće ostavinski postupak?
Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Takođe ostavinski postupak može se pokrenuti po predlogu za pokretanje ostavinske rasprave koji može podneti sudu svako pravno zainteresovano lice.
Koji sud je nadležan za raspravljanje zaostavštine?
Za raspravljanje zaostavštine stvarno je nadležan osnovni sud na čijem području je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odnosno boravište. Ukoliko ostavilac nije imao u vreme smrti prijavljeno ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, mesno će biti nadležan sud na čijem se području nalazi pretežni deo ostaviočeve zaostavštine.
U toku celog postupka nadležni sud može da izrekne mere za obezbeđenje zaostavštine.
Faze postupka raspravljanja zaostavštine
Ostavinski postupak podrazumeva nekoliko faza:
1. Pripremanje raspravljanja zaostavštine
2. Popis i procena imovine
3. Postupak po prijemu smrtovnice
4. Raspravljanje zaostavštine
5. Donošenje rešenja o nasleđivanju
Pripremanje raspravljanja zaostavštine
Neophodno je da sud pre svega utvrdi sve preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu i kolika je njena vrednost, da li postoji testament, da li postoje naslednici.
Raspravljanje zaostavštine
Sud je dužan da prilikom raspravljanja zaostavštine raspravi sva pitanja koja su od značaja: sastav, sadržinu i vrednost zaostavštine, koja lica imaju pravno na nasleđe (ko su naslednici), veličinu naslednih delova, pravo na legat.
Sud zakazuje ročište za raspravljanje zaostavštine na koje poziva sva zainteresovana lica (kako srodnike tako i testamentarne naslednike i legatare koji ne moraju biti srodinici )
Na ročištu za raspravljanje zaostavštine testamentarni i zakonski naslednici dužni su da daju nasledničke izjave. Naslednička izjava može biti pozitivna (da se naslednik prima nasledstva) ili negativna (da se odriče nasledstva), takođe naslednička izjava ne može biti delimična (npr. da se naslednik prima samo prava ali ne i obaveza) i ne može biti data pod uslovom.
Kod negativne nasledničke izjave bitno je napomenuti da ona ne iskučuje pravo predstavljanja ( naslednikov potomak se poziva da nasledni).
Takođe bitno je napomenuti da izjava naslednika da se odriče svog naslednog dela u korist drugog naslednika, nije negativna nasledna izjava već pozitivna nasledna izjava kojom se naslednik u stvari prvo prvima nasledstva a zatim svoj deo poklanja drugom. Ovo je vrlo biran momenat jer utiče na pravila oporezivanja i u ovom slučaju će se taj deo zaostavštine nasledniku u čiju korist se odrekao oporezivati kao poklon.
Nasledna izjava može se dati i u pisanom obliku ali mora biti overena od strane javnog beležnika.
Ukoliko se neki od naslednika ne pojavi na ročištu za raspravljanje zaostavštine sud će uzeti kao da je dao pozitivnu naslednu izjavu.
Šta su raspravlja?
Sud na ostavinskoj raspravi raspravlja samo one činjenice koje nisu sporne, odnosno primenjuje pravo na utvrđene činjenice koje nisu sporne. Ukoliko se u toku ostavinske rasprave jave sporne činjenice (npr. jedan od naslednika istakne da je testament falsifikovan) ostavinski sud će prekinuti raspravu rešenjem i uputit stranke da spor reše u parničnom postupku.
Rešenje o nasleđivanju
Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što je sud utvrdio sve činjenice koje su od značaj raspravljanje zaostavštine, donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima a koja legatarima kao i drugim licima (npr. plodouživanje).
Koji pravni lekovi postoje protiv rešenja o nasleđivanju?
Rešenje o nasleđivanju može da se pobija žalbom u roku od 15 dana od prijema rešenja. Nakon što rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno vanrednim pravnim lekovima se ne može tražiti ponavljanje postupka već zainteresovana strana mora svoja prava ostvariti u parničnom postupku (po tužbi) ili postavljanjem nekog od naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju.
