NASLEĐIVANjE PO OSNOVU ZAKONA
(NASLEDNI REDOVI)
1. Nasleđivanje po osnovu testamenta
2. Nasleđivanje po osnovu zakona.
Do nasleđivanja dolazi kada se ispune pretpostavke za nasleđivanje.
Krug zakonskih naslednika
Ostavioca po osnovu zakona mogu nasleđivati: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.
Nasleđuje se po naslednim redovima. Odnos naslednih redova zakonom je određen tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.
Ukoliko ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.
Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.
Nasledni redovi
Zakonom o nasleđivanju utvrđeno je postojanje pravila za četiri nasledna reda. Ukoliko ostavilac nije imao naslednike, a svoju imovinu nije zaveštao testamentom, naslednik je Republika Srbija.
Prvi nasledni red
Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i njegov bračni drug.
Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.
Takođe uvek treba imati u vidu pravo predstavljanja koje omogućava da u slučaju da neko ostaviočevo dete ne nasledi (nije u životu, nedostojan je nasleđivanja, isključen je iz nasledstva i dr.) ostavioca nasleđuju potomci deteta dobijajući onaj deo nasledstva koji bi ostaočevo dete dobilo da je nasledilo. Potomci bližeg stepena srodstva isključuju potomke daljeg stepena srodstva (npr. unuci isključuju praunuke).
Izuzetak od prava predstavljanja kada je u slučaju da ostaviočev bračni drug nije u životu u delacije (trenutak smrti ostavioca), nasledni deo supružnika deli se na onoliko delova koliko ostavilac ima prvostepenih potomaka.
Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.
Drugi nasledni red
Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.
Kada je ostavilac imao bračnog druga, a nije imao potomstvo, bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu i njemu pripada polovina zaostavštine ( ½), dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji (po ¼ )
Ukoliko ostavilac nije imao bračnog druga, ili ukoliko bračni drug ne može ili neće da nasledi, celu zaostavštinu nasleđju ostaviočevi roditelji na jednake delove.
Pravo predstavljanja važi i u drugom naslednom redu, konkretnije ukoliko neki od roditelja nije u životu onda deo zaostavšine koji bi pripao njemu nasleđuje njegov potomak (u konkretnom slučaju to bi bio brat ili sestra ostavioca).
Ukoliko jedan od ostaviočevih roditelja nije u životu a ostavilac nije imao braću i sestre, kao ni polu braću i sestre (po roditelju koji nije u životu), tada cela zaostavština pripada drugom roditelju.
Ukoliko nijedan od ostaviočevih roditelja nije u životu a ostavilac nije imao braću i sestre, niti polu braću i sestre, celokupnu zaostavštinu nasleđuje ostaviočev bračni drug.
Promene naslednog dela u okviru drugog naslednog reda moguće su slučajevima povećanja naslednog dela bračnog druga, smanjenja naslednog dela bračnog druga, povećanje naslednog dela ostaviočevih roditelja.
Treći nasledni red
Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Dakle treći nasledni red ima četiri rodonačelnika te se zaostavština deli na četiri dela.
Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).
Polovina zaostavštine koja pripada jednoj lozi deli se na dva dela tako da svaki rodonačelnik dobija po jednu četvrtinu zaostavštine. Nasleđivanje u okviru jedne loze u potpunosti se zasniva na pravilima nasleđivanja drugog naslednog reda.
Specifičnost u odnosu na pravila nasleđivanja u drugom naslednom redu su u slučaju kada ostaviočevi deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci po pravilima predstavljanja.
Četvrti nasledni red
Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.
Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.
Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug, ako je predak ostaviočev.
Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze.
Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.
Ostali nasledni redovi
Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.
