Bračne smetnje
Bračne smetnje predstavljaju negativnu pretpostavku za punovažnost braka, odnosno činjenice, predviđene Porodičnim zakonom, koje ne smeju postojati u trenutku zaključenja braka.
Koje bračne smetnje prepoznaje naš zakon?
Naš zakon prepoznaje sledeće bračne smetnje:
1) Bračnost: brak ne može sklopiti lice koje je već u braku. Ova norma Porodičnog zakona predstavlja i izraz načela monogamije u našem porodičnom pravu. Postojanje ove bračne smetnje ima za posledicu apsolutnu ništavost braka.
2) Nesposobnost za rasuđivanje: brak ne može sklopiti lice koje je nesposobno za rasuđivanje. Jedan od osnovnih uslova za sklapanje braka je postojanje saglasnosti volja budućih supružnika, ukoliko je lice nesposobno za rasuđivanje ne može postojati ni pravno valjana volja za zaključenje braka. Nesposobnost za rasuđivanje mora da bude utvrđena u svakom konkretnom slučaju (postupku za poništaj braka) uz pomoć stručnog mišljenja veštaka. Postojanje ove bračne smetnje ima za posledicu apsolutnu ništavost braka.
3) Krvno srodstvo: brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji brak ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci. Postojanje ove bračne smetnje ima za posledicu apsolutnu ništavnost braka.
4) Adoptivno (građansko) srodstvo: srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti način kao i krvno srodstvo. Postojanje ove bračne smetnje ima za posledicu apsolutnu ništavost braka.
5) Tazbinsko srodstvo: Porodični zakon navodi da:
1. Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak
2. Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka između tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog člana.
Sud izdaje dozvolu za sklapanje ovakvog braka, rešenjem, u posebnom vanparničnom postupku za davanje dozvole za stupanje u brak.
Ova bračna smetnja ima za posledicu rušljivost braka.
6) Starateljstvo: brak ne mogu sklopiti staratelj i štićenik. Postojanje ove bračne smetnje ima za posledicu apsolutnu ništavost braka.
7) Maloletstvo: Porodični zakon navodi da
1. Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života.
2. Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.
Sud izdaje dozvolu za sklapanje ovakvog braka, rešenjem, u posebnom vanparničnom postupku za davanje dozvole za stupanje u brak.
Ova bračna smetnja ima za posledicu rušljivost braka.
8) Sloboda volje: brak ne može da sklopi lice čija volja nije slobodna. Rušljiv je brak prilikom čijeg zaključenja je postojala mana volje jednog ili oba supružnika.
Pravne posledice postojanja bračnih smetnji
Brak u čijem momentu zaključenja je postojala neka od bračnih smetnji može se poništiti u parničnom postupku za poništaj braka koji se pokreće tužbom za poništenje braka.
