Zaštita prava deteta
Sva prava deteta koja su predviđena Porodičnim zakonom mogu se štiti u parničnom postupku pred sudom, ukoliko se zaštita tih prava ne ostvaruje u nekom drugom postupku, koji se pokreće Tužbom radi zaštite prava deteta.
Koji sud je nadležan za vođenje parničnog postupka?
Nadležan je osnovni sud u mestu prebivališta tuženog, a ukoliko tužbu podiže dete ono može da bira da li će nadležan sud biti u mestu prebivališta deteta ili tuženog.
Ko su aktivno legitimisana lica?
Tužbu mogu podići dete, roditelji deteta, javni tužilac i organ starateljstva.
Razlozi za tužbu
Razlozi za ovu specifičnu vrstu tužbe postoje kada se detetu ne omogućava ili se dete sprečava u ostvarivanju nekog svog prava, npr. prava na školovanje. Zahtev ove tužbe uperen je na ostvarivanje odgovarajuće činidbe, kako bi se detetu omogućilo ostvarivanje njegovih prava.
Specifičnosti postupka
Postupci za zaštitu prava detata zakonom su određeni kao naročito hitni, što znači da sud mora da zakaže prvo ročište u roku od 8 dana od dana prijema tužbe, dok drugostepeni sud mora da donese odluku po žalbi u roku od 15 dana. Takođe u ovom postupku sud nije vezan tužbenih zahtevom, što je slučaj u parničnim sporovima, već može doneti odluku van granica tužbenog zahteva. Posledica toga je da sud u postupku za zaštitu prava deteta može doneti odluku o vršenju,potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava kao i izreću jednu ili više mera za zaštitu od nasilja u porodici.
