Stranka nezadovoljna ostavinskim rešenjem može uložiti žalbu na to rešenje zbog bitne povrede pravila postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenih činjenica ili pogrešne primene materijalnog prava.​

Žalbom se može tražiti ili osporavati pravo na nasleđe ili na isporuku, ili tražiti pravilno određivanje veličine naslednog dela.

Žalba mora da sadrži oznaku presude protiv koje se izjavljuje, izjavu da se ona pobija u celosti ili u određenom delu, razlog žalbe i potpis podnosioca.

U žalbi ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, osim ako se ne učini verovatnim da to bez krivice nije moglo da se uradi do zaključenja glavne rasprave.

Žalba zadržava izvršenje rešenja, osim ako sud iz važnih razloga ne odluči suprotno.

Gde se podnosi?

Žalba se podnosi osnovnom sudu koji je doneo ostavinsko rešenje, ali se naslovljava na viši sud koji je nadležan za područje tog osnovnog suda, i koji u drugom stepenu po pravilu odlučuje o žalbi.

Izuzetno, o žalbi može odlučiti i osnovni sud, ako se time ne vređaju prava učesnika u postupku.

Žalbu je potrebno podneti u dovoljnom broju primeraka za sud i stranke u postupku.

Rokovi

Rok za izjavljivanje žalbe je 15 dana od dana kada je dostavljeno rešenje. Izuzetno, viši sud će prihvatiti i žalbu podnetu posle tog roka, ako se time ne vređaju prava drugih.

Protivna strana može podneti odgovor u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.

Ukoliko osnovni sud ne nađe za shodno da sam odluči po žalbi, po prijemu odgovora na žalbu ili po isteku roka za odgovor, žalbu, odgovor i spise predmeta će u roku od osam dana dostaviti višem sudu.

​Odlučivanje po žalbi

Drugostepeni sud može:

-          odbaciti žalbu, ako je neblagovremeno podneta, nepotpuna ili nedozvoljena;

-          odbiti žalbu i potvrditi ostavinsko rešenje, ako je žalba bez osnova;

-          preinačiti rešenje;

-          ukinuti rešenje i po potrebi vratiti predmet na ponovni postupak. ​