Vanparnični postupak
Vanparnični postupak je sudski postupak u kome se rešavaju građanske, nesporne stvari. To je sudski postupak u kome činjenice nisu sporne već sud primenjuje materijalno pravo na nesporno činjenično stanje.
Ukoliko u toku vanparničnog postupka neka od činjenica koje su bitne za pravilnu primenu materijalnog prava postane sporna (npr. da li je ostavilac pisao testament ili je on falsifikovan) sud će doneti rešenje o prekidu postupka i uputiti stranke da svoja prava ostvare u paničnom postupku.
U vanparnične postupke ubrajaju se sledeći postupci:
1. Postupak za lišenje poslovne sposobnosti
2. Postupak za zadržavanje lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi
3. Proglašenje nestalog lica za umrlo
4. Produženje roditeljskog prava
5. Davanje dozvole za stupanje u brak
6. Postupak za utvrđivanje radne sposobnosti
7. Raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak)
8. Zemljišno-knjižne stvari
9. Protest menice i čeka
10. Sastavljanje, potvrđivanje, čuvanje i poništaj isprava
11. Određenje naknade za eksproprisanu nepokretnost
12. Uređenje upravljanja i korišćenja zajedničke stvari
13. Deobra zajedničke stvari ili imovine
14. Uređenje međa
15. Priznanje stranih sudskih i arbitražnih odluka
Koji sud je nadležan za vođenje vanparničnog postupka?
Za vođenje vanparničnog postupka stvarno je nadležan osnovni sud, dok je mesna nadležnost suda određena posebnim članovima ZVP-a.
Kako se pokreće vanparnični postupak?
Vanparnični postupak pokreće se predlogom i stranke u ovom postupku jesu predlagač i protivnik predlagača.
Odluka suda i pravni lekovi
Sud u vanparničnom postupku odlučuje rešenjem, dok je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba o kojoj odlučuje drugostepeni sud (u ovom slučaju viši sud).
