Tužba za utvrđivanje
materinstva
U ovoj vrsti parničnog postupka za utvrđivanje materinstva, tužilac tužbenim zahtevom traži utvrđivanje postojanja roditeljskog odnosa sa detetom.
Koji sud je nadležan za vođenje spora?
Uvek je stvarno nadležan osnovni sud u prvom stepenu, dok je po žalbi nadležan viši sud. Kada je u pitanju mesna nadležnost sudova, ona se određuje prema prebivalištu tuženog, dok kada je tužilac dete ono može birati da li će mesno nadležan biti sud njegovog prebivališta ili sud prebivališta tuženog.
Aktivno legitimisana lica i rokovi za podnošenje tužbe
Za podnošenje ove tužbe aktivno su legitimisani dete i žena koja tvrdi da je majka deteta. Važno je napomenuti da su sva ova lica nužni učesnici u postupku za utvrđivanje očinstva, odnosno da presuda doneta po osnovu ovog postupka ima pravno dejstvo erga omnes (prema svima). Dakle, ukoliko je tužbu pokrenula žena koja smatra da je majka deteta pasivno su legitimisani dete i osoba koja se smatra majkom deteta. Kada je tužilac dete onda je tužena samo žena za koju dete tvrdi da je njegova majka. Ukoliko sud utvrdi da je tužilac uspeo u sporu, takva odluka imaće uticaj i na status deteta, žene za koju je utvrđeno da je majka, zbog toga Porodični zakon predviđa da su sva ova lica nužni i materijalni suparničari.
Rokovi za podnošenje tužbe zavise od lica koje započinje postupak.
1. Ukoliko tužbu podnosi dete, tada je rok za podnošenje tužbe neograničen
2. Ukoliko tužbu podnosi žena koja za sebe tvrdi da je majka, ona to mora učiniti u subjektivnom roku od godinu dana od dana kada je saznala za činjenicu da je ona rodila to dete, a u okviru objektivnog roka od deset godina od dana rođenja deteta.
Pretpostavke za dopuštenost tužbe
Naš Porodični zakon taksativno nabraja slučajeve u kojima podnošenje tužbe nije dozvoljeno:
1. U slučaju žene koja je darovala jajnu ćeliju (slučaj kada je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanom jajnom ćelijom);
2. Ako je materinstvo utvrđeni pravnosnažnom sudskom odlukom;
Dokazivanje u postupku
U postupcima za priznavanje ili osporavanje očinstva ili materinstva važi istražno dokazno načelo. To znači da sud može da ispituje i činjenice koje među strankama nisu sporne ukoliko nađe da je to potrebno. Takođe pravilo je da se u ovoj vrsti sporova obavezno sprovodi dokazni postupak veštačenjem. Veštačenje će se najčešće sprovesti metodom DNK analize ali i antropo-genetskim veštačenjem i dr. Donošenje odluke bez sprovedenog veštačenja predstavlja bitnu povredu pravila parničnog postupka, takođe izbegavanje tuženog da se podvrgne DNK analizi predstavlja sprečavanje izvođenja dokaza.
