Tužba za poništenje priznanja očinstva
Ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem. Izjava o priznanju očinstva može se dati pred matičarem, organom starateljstva, javnim beležnikom, sudom ali i u testamentu.
Kada je izjava o priznanju očinstva i izjava o saglasnosti sa priznanjem očinstva manjkava iz nekog od razloga apsolutne ništavosti koji su uređeni Porodičnim zakonom ili iz razloga relativne ništavosti, poništaj ovih izjava može se tražiti tužbom za poništaj priznanja očinstva u parničnom postupku pred sudom.
Koji sud je nadležan za vođenje ove parnice?
Nadležan je osnovni sud prebivališta tuženog.
Šta može da bude predet tužbe
1. Poništaj izjave o priznavanju očinstva
2. Poništaj izjave o saglasnosti sa priznanjem očinstva
Iz kojih razloga može da se traži poništaj izjave tužbom?
Poništaj izjava može da se traži iz dva razloga:
1. Razloga apsolutne ništavosti – za podnošenje tužbe iz ovih razloga ne važi nikakav rok. Razlozi apsolutne ništavnosti u smislu ove tužbe jeste davanje izjave suprotno pravilima sadržanim u članovima 46-51 Porodičnog zakona. Neki od razloga su: neuračunljivost lica koje daje izjavu, dete nije živo rođeno, majka se nije saglasila sa priznanjem očinstva i dr. Aktivno legitimisana lica za podnošenje tužbe su lica koja su izjavu dala kao i sva pravno zainteresovana lica pa i javni tužilac 2. Razloga relativne ništavosti – za podnošenje tužbe iz ovih razloga aktivno su legitimisana samo ona lica koja su izaju dala pod prinudom ili u zabludi. Ovde važi subjektivni rok od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili kada je lice saznalo da je bilo u zabludi. Pasivno su legitimisana i tužbom moraju biti obuhvaćena sva lica koja su dala izjavu o priznanju očinstva kao i izjavu saglasnosti priznavanja očinstva.
Odluka suda i pravni lek
U ovom postupku sud odlučuje presudom na koju je dozvoljena žalba.
