Tužba za osporavanje očinstva
U ovoj vrsti parničnog postupka za osporavanje očinstva, tužilac tužbenim zahtevom traži utvrđivanje nepostojanja roditeljskog odnosa sa detetom.
Koji sud je nadležan za vođenje spora?
Uvek je stvarno nadležan viši sud. Kada je u pitanju mesna nadležnost sudova, ona se određuje prema prebivalištu tuženog, dok kada je tužilac dete ono može birati da li će mesno nadležan biti sud njegovog prebivališta ili sud prebivališta tuženog.
Aktivno legitimisana lica i rokovi za podnošenje tužbe
Za podnošenje ove tužbe aktivno su legitimisani: muškarac koji tvrdi da je otac deteta, muškarac koji se po Porodičnom zakonu smatra ocem deteta, majka, dete.
U zavisnosti ko je podneo tužbu, da li muškarac koji se smatra ocem deteta, protiv deteta, majke deteta i muškarca koji se prema zakonu smatra ocem ili tužbu podnosi majka protiv deteta i muškarca koje se prema zakonu smatra ocem, određuju se aktivno i pasivno legitimisana lica. Sva lica koja se nalaze na istoj strani predstavljaju nužne i materijalne suparničare.
Specifičnosti
Ukoliko tužbu podnosi muškarac koji sebe smatra ocem deteta on istovremeno mora podneti i tužbu za utvrđivanje očinstva.
Rokovi za podnošenje tužbe zavise od lica koje započinje postupak
1. Ukoliko tužbu podnosi dete, rok za podnošenje tužbe je neograničen;
2. Ukoliko tužbu podnosi majka, subjektivni rok za podnošenje tužbe je godinu dana od momenta kada je saznala da otac deteta nije onaj muškarac koji se prema zakonu smatra ocem, a u objektivnom roku od deset godina;
3. Ukoliko tužbu podnosi muškarac koji se prema zakonu smatra ocem deteta, subjektivni rok za podnošenje tužbe je godinu dana od dana kada je saznao dan nije otac deteta, a u objektivnom roku od deset godina;
4. Ukoliko tužbu podnosi muškarac koji sebe smatra ocem deteta, subjektivni rok za podnošenje tužbe je godinu dana od dana kada je saznao da je otac deteta, a u objektivnom roku od deset godina.
Objektivni rok se računa od dana rođenja deteta.
Pretpostavke za dopuštenost tužbe
Naš Porodični zakon taksativno nabraja slučajeve u kojima podnošenje tužbe nije dozvoljeno:
1. U slučaju muškarca koji je darovao semenu ćeliju (slučaj kada je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanom semenom ćelijom);
2. Ako je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom;
3. Nije dopušteno podnošenje tužbe onim licima koja su se saglasila sa priznanjem očinstva (takva lica mogu da pokrenu spor za poništavanje izjave o saglasnosti sa priznanjem očinstva)
4. Ukoliko je muž majke dao pismeni pristanak za postupak oplođenja, on će se smatrati ocem deteta i protiv njega se ne može pokretati postupak za osporavanje očinstva, a samim tim ni utvrđivanja očinstva.
Dokazivanje u postupku
U postupcima za priznavanje ili osporavanje očinstva ili materinstva važi istražno dokazno načelo. To znači da sud može da ispituje i činjenice koje među strankama nisu sporne ukoliko nađe da je to potrebno. Takođe pravilo je da se u ovoj vrsti sporova obavezno sprovodi dokazni postupak veštačenjem. Veštačenje će se najčešće sprovesti metodom DNK analize ali i antropo-genetskim veštačenjem i dr. Donošenje odluke bez sprovedenog veštačenja predstavlja bitnu povredu pravila parničnog postupka, takođe izbegavanje tuženog da se podvrgne DNK analizi predstavlja sprečavanje izvođenja dokaza.
