Tužba za osporavanje materinstva
U ovoj vrsti parničnog postupka za osporavanje materinstva, tužilac tužbenim zahtevom traži utvrđivanje nepostojanja roditeljskog odnosa sa detetom.
Koji sud je nadležan za vođenje spora?
Uvek je stvarno nadležan osnovni sud u prvom stepenu, dok je po žalbi nadležan viši sud. Kada je u pitanju mesna nadležnost sudova, ona se određuje prema prebivalištu tuženog, dok kada je tužilac dete ono može birati da li će mesno nadležan biti sud njegovog prebivališta ili sud prebivališta tuženog.
Aktivno legitimisana lica i rokovi za podnošenje tužbe
Za podnošenje ove tužbe aktivno su legitimisani: dete, žena koja tvrdi da je majka deteta, žena koja je upisana u matičnu knjigu kao majka deteta i muškarac koji se po zakonu smatra ocem deteta.
U zavisnosti ko je podneo tužbu, npr. majka upisana u matičnu knjigu protiv deteta i muškarca koje se prema zakonu smatra ocem, određuju se aktivno i pasivno legitimisana lica. Sva lica koja se nalaze na istoj strani predstavljaju nužne i materijalne suparničare.
Rokovi za podnošenje tužbe zavise od lica koje započinje postupak
1. Ukoliko tužbu podnosi dete, rok za podnošenje tužbe je neograničen;
2. Ukoliko tužbu podnosi žena koja tvrdi da je majka, subjektivni rok za podnošenje tužbe je godinu dana od momenta kada je saznala da je ona rodila dete, a u objektivnom roku od deset godina;
3. Ukoliko tužbu podnosi muškarac koji se prema zakonu smatra ocem deteta, subjektivni rok za podnošenje tužbe je godinu dana od dana kada je saznao za pravu majku deteta, a u objektivnom roku od deset godina;
4. Ukoliko tužbu podnosi žena koja je upisana u matičnu knjigu kao majka, subjektivni rok za podnošenje tužbe je godinu dana od dana kada je saznala da nije majka deteta, a u objektivnom roku od deset godina.
Objektivni rok se računa od dana rođenja deteta.
Pretpostavke za dopuštenost tužbe
Naš Porodični zakon taksativno nabraja slučajeve u kojima podnošenje tužbe nije dozvoljeno:
1. U slučaju žene koja je darovala jajnu ćeliju (slučaj kada je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanom jajnom ćelijom);
2. Ako je materinstvo utvrđeni pravnosnažnom sudskom odlukom;
Dokazivanje u postupku
U postupcima za priznavanje ili osporavanje očinstva ili materinstva važi istražno dokazno načelo. To znači da sud može da ispituje i činjenice koje među strankama nisu sporne ukoliko nađe da je to potrebno. Takođe pravilo je da se u ovoj vrsti sporova obavezno sprovodi dokazni postupak veštačenjem. Veštačenje će se najčešće sprovesti metodom DNK analize ali i antropo-genetskim veštačenjem i dr. Donošenje odluke bez sprovedenog veštačenja predstavlja bitnu povredu pravila parničnog postupka, takođe izbegavanje tuženog da se podvrgne DNK analizi predstavlja sprečavanje izvođenja dokaza.
