Sudski testament
Sudski testament je redovni oblik zaveštanja koji sudija sačinjava na osnovu izjave zaveštaoca – osobe koja želi da putem testamenta uredi način na koji će se njegova imovina raspodeliti u slučaju smrti.
Odlika sudskog testamenta u odnosu na ostale oblike zaveštanja jeste u tome što ga sastavlja sudija koji će voditi računa da testament bude bez nedostataka, koji će zaveštaoca upozoriti na sve posledice koje njegov izbor može da proizvede, i što ga može sačiniti svako i u svim prilikama.
Sudski testament se može sačiniti pred bilo kojim osnovnim sudom u Republici Srbiji. Sudija testament sastavlja u sudu, a ako je zaveštalac zbog starosti ili bolesti onemogućen da dođe u sud ili postoje drugi opravdani razlozi, testament se može sastaviti i izvan suda.
Utvrđivanje identiteta i testamentarne sposobnosti zaveštaoca
Sudija utvrđuje identitet zaveštaoca uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument sa fotografijom. Ako to nije moguće, identitet se utvrđuje saslušanjem dva svedoka (svedoci identiteta).
Svedoci identiteta mogu biti sva punoletna lica koja su sposobna da pruže potrebne podatke o identitetu zaveštaoca, i njihov identitet se takođe uvrđuje uvidom u odgovarajuće javne isprave.
Nakon što utvrdi identitet zaveštaoca, sudija pristupa utvrđivanju njegove sposobnosti sastavljanja testamenta (aktivna testamentarna sposobnost) – testament može da sačini lice koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje.
Sud će odbiti da sastavi testament ako utvrdi da volja zaveštaoca nije stvarna ili slobodna (to će biti slučaj ako je zaveštalac, na primer, prinuđen da sačini testament).
Sastavljanje testamenta
Nakon što potvrdi identitet zaveštaoca, sudija sastavlja testament po njegovom kazivanju. Sudija je dužan da verno prenese sadržinu njegove izjave, i pri tome mora da se stara da njegova volja bude jasno i precizno izražena. Sudija u tu svrhu ima pravo da postavlja pitanja i traži dodatna objašnjenja.
U pogledu sadržine testamenta, sudija će zaveštaoca poučiti o pravnim pravilima iz oblasti naslednog prava i o mogućim posledicama (na primer, povredom prava na nužni nasledni deo zakonskih naslednika). Sudija takođe mora da vodi račina da testament bude u skladu sa javim poretkom, prinudnim propisima i dobrim običajima. Ako zaveštalac insistira da neka ništava odredba uđe u testament (recimo odredba kojom se nasledniku određuje naslednik), sudija će rešenjem odbiti da sastavi testament.
U slučaju da izjava volje sadrži nejasne, nerazumljive ili dvosmislene odredbe, sudija je dužan da zaveštaoca na to upozori, a ako zaveštalac i posle toga ostane pri svojoj izjavi, sudija će upozorenje uneti u testament. Ako se zaveštalac protivi unošenju ovog upozorenja, sudija će odbiti da sastavi testament.
Potvrđivanje testamenta
Nakon sastavljanja testamenta, zaveštalac ga čita i, ako se slaže sa sadržinom, izjavljuje da je to njegova volja i da je u svemu verno preneta. Zaveštalac potom potpisuje testament, a sudija potvrđuje da ga je u njegovom prisustvu pročitao i potpisao. Konačno, testament potpisuje i sudija.
Ako zaveštalac nije u stanju da pročita sastavljeni testament, sudija mu ga čita u prisustvu dva svedoka. Zaveštalac potom u njihovom prisustvu izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potpisuje ga, odnosno stavlja svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a to radi i sudija nakon što na samom zaveštanju potvrdi da su sve potrebne radnje izvršene.
