Posredovanje u bračnom sporu
Postupak posredovanja u bračnom sporu ima za cilj rešavanje bračni sporova na miran način. Naš Porodični zakon poznaje dve vrste postupka posredovanja:
1. Postupak za pokušaj mirenja;
2. Postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora.
Posredovanje se stoga obavezno preduzima u onim postupcima za razvod braka koji su pokrenuti tužbom jednog od supružnika, ali se ne sprovodi u onim slučajevima kada mirenje i nagodbu nije moguće ostvariti. Porodični zakon taksativno navodi slučajeve u kojima se posredovanje ne sprovodi:
1. Ako jedan od supružnika ne pristaje na posredovanje;
2. Ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje;
3. Ako je nepoznato boravište jednog od supružnika;
4. Ako barem jedan od supružnika živi u inostranstvu.
Ko sprovodi posredovanje?
Posredovanje sprovodi osnovni sud (koji je nadležan za razvod braka), i to sudija pojedinac. Sudija koji je sprovodio postupak posredovanja ne može učestvovati i donositi odluku u kasnije postupku (razvoda braka) osim ukoliko posredovanje nije bilo uspešno.
Kako se sprovodi postupak posredovanja?
Postupak se razlikuje kod procesa mirenja i procesa nagodbe.
Postupak mirenja sprovodi se tako što po prijemu tužbe za razvod braka, poništaj braka, sud zakazuje ročište za mirenje na koje poziva oba supružnika. U postupku mirenja supružnike ne mogu zastupati punomoćnici. Takođe sud može vođenje postupka mirenja poveriti organu starateljstva ili nekoj drugoj specijalizovanoj ustanovi. Postupak mirenja ne sme trajati duže od dva meseca, kada se po isteku tog roka sačinjava zapisnik i konstatuje da li je mirenje uspešno ili neuspešno.
Postupak nagodbe pokreće se ukoliko mirenje supružnika nije uspelo a bračni spor pokrenut je tužbom jednog od supružnika. Sud zakazuje ročište za nagodbu na koje supružnici mogu doći sa svojim punomoćnikom. Cilj nagodbe jeste da supružnici postignu sporazum oko deobe zajedničke imovine ili vršenju roditeljskog prava, stoga nagodba može biti uspešna, neuspešna ili delimično uspešna.
