Viši sudovi su sudovi opšte nadležnosti višeg ranga u odnosu na osnovne sudove. U zavisnosti od konkretnog slučaja viši sudovi mogu odlučivati u prvom stepenu, ili po žalbi na odluke osnovnih sudova u drugom stepenu.
Pored donošenja presude u prvom stepenu i odlučivanja po pravnim lekovima osnovnog suda u drugom stepenu, viši sud je nadležan i da odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja, da vodi postupak za izručenje, pruža međunarodnu pravnu pomoć u okviru svoje nadležnosti, izvršava krivičnu presudu inostranog suda, odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka (ako za to nije nadležan drugi sud), obezbeđuje i pruža pomoć i podršku svedocima i oštećenima i vrši druge poslove određene zakonom.
Po žalbi na odluku višeg suda odlučuje apelacioni sud.
Prvostepena nadležnost u građanskim postupcima
U prvom stepenu viši sudovi uvek odlučuju ako vrednost predmeta spora prevazilazi 40.000 evra. Nezavisno od vrednosti, viši sud je nadležan i za brojne postupke koji su poimence pobrojani u zakonu – sporovi o autorskim pravima, za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu i drugi.
Prvostepena nadležnost u krivičnim postupcima
Viši sud je nadležan da sudi u svim postupcima u kojima se sudi za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora u trajanju preko deset godina.
Nezavisno od visine zaprećene kazne, viši sud uvek sudi u krivičnim postupcima protiv maloletnika.
Konačno, suđenje za određena krivična dela uvek je u nadležnosti višeg suda – krivična dela protiv Vojske Srbije, odavanje službene tajne, pranje novca, otmica, primanje mita i druga.
Prvostepena nadležnost u drugim postupcima
Viši sud ima određenu nadležnost da sudi u sporovima iz oblasti radnih odnosa, poput obaveznog socijalnog osiguranja, matične evidencije ili kolektivnih ugovora, ili u sporovima povodom štrajka.
Nadležnost u drugom stepenu
Viši sud odlučuje o žalbama na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti, na odluke u vanparničnim i izvršnim postupcima kao i u postupcima obezbeđenja.
U krivičnim postupcima viši sudovi u drugom stepenu odlučuju po žalbama na odluke osnovnih sudova o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenih i na presude za krivična dela za koje je propisana novčana kazna i kazna zatvora do pet godina.
U ostalim slučajevima na odluke osnovnih sudova u drugom stepenu nadležni su apelacioni sudovi.
Mesna nadležnost
Koji od viših sudova će u konkretnom slučaju voditi postupak zavisi od većeg broja kriterijuma koji su pre svega vezani za vrstu postupka u kome se odlučuje, i u kojoj je on fazi:
- U građanskopravnim postupcima, ako mesna nadležnost višeg suda u prvom stepenu nije striktno određena ili ako tužiocu nije dozvoljeno da izabere pred kojim sudom će pokrenuti postupak, primenjuje se opšte pravilo po kome je nadležan onaj sud na čijem području tužena strana ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište (ako se radi o pravnom licu).
- U slučajevima za koje važi gornje pravilo, strane u postupku se mogu sporazumeti da nadležan bude i neki drugi sud. Takav sporazum se najčešće formuliše unapred, za slučaj da dođe do spora, u ugovoru povodom koga bi eventualno on nastao.
- U krivičnopravnim postupcima u prvom stepenu po pravilu je mesno nadležan sud na čijem području je izvršeno ili pokušano krivično delo. Ako se na ovaj način ne može utvrditi mesna nadležnost (nije poznato mesto izvršenja, delo je izvršeno na više mesta, na brodu ili vazduhoplovu i tome slično), primenjuju se dopunski ili posebni kriterijumi.
- Drugostepena nadležnost višeg suda određena je osnovnim sudom za čije područje je nadležan viši sud.
Prvostepena nadležnost Višeg suda u Beogradu na teritoriji cele Republike Srbije
U određenim postupcima i sporovima iz oblasti javnog informisanja, autorskih i srodnih prava, ratnih zločina, organizovanog i visokotehnološkog kriminala uvek će biti nadležan Viši sud u Beogradu, nezavisno od toga da li bi po drugim kriterijumima nadležnost pripadala drugom višem sudu.
