Osnovni sudovi su sudovi opšte nadležnosti najnižeg ranga koji u većini postupaka odlučuju u prvom stepenu.​

Pored odlučivanja u sudskim postupcima, osnovni sud je nadležan da građanima pruža redovnu i međunarodnu pravnu pomoć (ako za to nije nadležan drugi sud), i da vrši druge poslove određene zakonom.

Po žalbi na odluku osnovnog suda po pravilu odlučuje viši sud na čijem području se nalazi osnovni sud koji je doneo odluku.

Nadležnost u građanskim postupcima

U građanskopravnim sporovima (naknada štete, povraćaj stvari, isplata duga, poništaj testamenta i drugo) osnovni sud je uvek nadležan ako za takav slučaj nije propisana nadležnost drugog suda. Kriterijum na osnovu koga se definiše nadležnost drugog suda obično je vezana za vrednost predmeta spora, pa će tako osnovni sud u prvom stepenu po pravilu odlučivati u predmetima manje vrednosti.

Osnovni sud je nadležan i za izvršne i vanparnične postupke za koje po zakonu nije nadležan neki drugi sud.

Nadležnost u krivičnim postupcima

Osnovni sud može suditi samo za krivična dela za koja je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do deset godina, opet, ako zakonom nije propisana nadležnost nekog drugog suda (na primer, o krivičnoj odgovornost maloletnika u prvom stepenu uvek odlučuje viši sud, nezavisno od toga o koliko teškom krivičnom delu se radi).

Nadležnost u drugim sudskim postupcima

Odlučivanje u stambenim sporovima je u u prvom stepenu u isključivoj nadležnosti osnovnog suda.

Osnovni sud je nadležan i za većinu radnih sporova: povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, pravima i obavezama iz radnog odnosa, povodom naknade štete koju pretrpi zaposleni, i povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. Za srodne sporove koji se tiču, na primer, obaveznog socijalnog osiguranja, matične evidencije ili kolektivnih ugovora, nadležan je viši sud.

​Mesna nadležnost

Koji od osnovnih sudova će u konkretnom slučaju voditi postupak zavisi od većeg broja kriterijuma koji su pre svega vezani za vrstu postupka u kome se odlučuje:

• U građanskopravnim postupcima, ako mesna nadležnost osnovnog suda nije striktno određena ili ako tužiocu nije dozvoljeno da izabere pred kojim osnovnim sudom će pokrenuti postupak (što je slučaj, na primer, u sporu za zaštitu potrošača ili u sporu povodom zakonskog izdržavanja), primenjuje se opšte pravilo po kome je nadležan onaj osnovni sud na čijem području tužena strana ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište (ako se radi o pravnom licu).

• U slučajevima u kojima važi gornje pravilo, strane u postupku se mogu sporazumeti da nadležan bude i neki drugi sud. Takav sporazum se najčešće formuliše unapred, za slučaj da dođe do spora, u ugovoru povodom koga bi eventualno on nastao.

• U krivičnopravnim postupcima po pravilu je mesno nadležan sud na čijem je području izvršeno ili pokušano krivično delo. Ako se na ovaj način ne može utvrditi mesna nadležnost (nije poznato mesto izvršenja, delo je izvršeno na više mesta, na brodu ili vazduhoplovu i tome slično), primenjuju se dopunski ili posebni kriterijumi.​​