Mane volje
za stupanje u brak
Mana volje predstavlja bračnu smetnju za stupanje u brak. Porodični zakon predviđa da brak ne može sklopiti lice čija volja nije bila slobodna. To znači da lice koje stupa u brak i izjavljuje volju ne sme tu volju dati pod prinudom ili zabludom. Razlikujemo nekoliko mana volje kod stupanja u brak: 1. Zabluda je netačna predstava o stvarnosti. U kontekstu mane volje za stupanje u brak i razlog ništavnosti braka pravno su relevantne:
- Zabluda o fizičkoj ličnosti supružnika, postoji u slučaju kada se brak sklopi sa sasvim drugih licem od stvarno željenog (npr. ovakvi slučajevi mogući su primerima sklapanja braka putem punomoćnika)
- Zabluda o građanskoj ličnosti, postoji kada postoji zabluda o činjenicama koje čine građanski identitet supružnika (ime, državljanstvo, porodični status, datum rođenja, prebivalište itd.)
- Zabluda o bitnim okolnostima, postoji kada je jedan od spružnika bio u zabludi o nekoj bitnoj osobini (ne bi sklopio brak da je za nju znao) drugog supružnika
-
2. Prinuda: nedozvoljeni čin kojim jedno lice prisiljava drugo da izjavi volju u određeno pravcu, konkretno da pristane na brak. Prinuda se ostvaruje fizičkim i psihičkim pritiskom. Fizička prinuda podrazumeva upotrebu fizičke sile prilikom sklapanja braka kao što je otmica, zlostavljanje ili hipnoza. Prihička prinuda najčešlje se postiže pretnjom čiji je cilj da se izazove strah kod supružnika kako bi isti stupio u brak. Ali da bi prinuda bila pravno relevatni urok ništavosti braka ona mora da bude: ozbiljna, mora da bude od odlučujeć uticaja na volju supružnika i mora da bude protivpravna.
Brak u čijem momentu zaključenja je postojala neka od mana volje može se poništiti u parničnom postupku za poništaj braka koji se pokreće tužbom za poništenje braka.
