Према Уставу Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр.98/2006) и ​Закон о уређењу судова ("Сл. гласник РС", бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - др. закон, 78/2011 - др. закон, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - др. закон, 13/2016, 108/2016, 113/2017, 65/2018 - одлука УС, 87/2018 и 88/2018 - одлука УС), Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији, са седиштем у Београду.

Истим Законом одређена је надлежност Врховног касационог суда. Подељена је на надлежност у суђењу и надлежност изван суђења.

У оквиру надлежности у суђењу, утврђено је да Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом. Врховни касациони суд одлучује и о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.

У оквиру надлежности изван суђења, прописано је да Врховни касациони суд:

• утврђује начелне правне ставове ради јединствене судске примене права,
• разматра примену закона и других прописа и рад судова,
• именује судије Уставног суда,
• даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда и
• врши друге надлежности одређене законом.

Врховни касациони суд одлучује о правним средствима у већу од троје судија, ако законом није друкчије одређено.

Председника Врховног касационог суда, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу опште седнице Врховног касационог суда и надлежног одбора Народне скупштине, бира Народна скупштина. Председник Врховног касационог суда бира се на период од пет година и не може поново бити биран.​