Јавно тужилаштвоПрема Уставу Републике Србије, јавно тужилаштво је јединствен и самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и врши друге надлежности којима се штити јавни интерес одређен законом.
Врховно јавно тужилаштво је највише јавно тужилаштво у Републици Србији којим руководи Врховни јавни тужилац. Врховни јавни тужилац одговоран је за рад јавног тужилаштва и за свој рад Народној скупштини. Врховни јавни тужилац није одговоран за поступање у поједином предмету. Главни јавни тужиоци одговарају за рад јавног тужилаштва и свој рад Врховном и непосредно вишем главном јавном тужиоцу, а јавни тужиоци одговарају за свој рад главном јавном тужиоцу.
Јавно тужилаштво Републике Србије чине Врховно јавно тужилаштво, 4 апелациона јавна тужилаштва (Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац), 25 виших јавних тужилаштава, 58 основна јавна тужилаштва и 2 тужилаштва посебне надлежности. Основна јавна тужилаштва кривично гоне учиниоце кривичних дела за која је запрећена казна затвора до 10 година, виша јавна тужилаштва кривично гоне учиниоце кривичних дела за која је запрећена казна затвора преко 10 година, као за друга законом предвиђена кривична дела, апелациона јавна тужилаштва улаже жалбе, а Врховно јавно тужилаштво улаже ванредне правне лекове, предузима мере за заштиту уставности и законитости и усмерава и прати рад свих јавних тужилаштава. Такође, јавна тужилаштва посебне надлежности – Јавно тужилаштво за организовани криминал и Јавно тужилаштво за ратне злочине, имају надлежност на целој територији Републике Србије. Осим тога, Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, основано при Вишем јавном тужилаштву у Београду, такође има надлежност на читавој територији Републике Србије.
Врховно јавно тужилаштво прати и усмерава рад јавних тужилаштава, надзире спровођење општих обавезних упутстава и прати и проучава праксу јавних тужилаштва и судова. Врховно јавно тужилаштво поступа по ванредним правним лековима пред Врховним судом, као и у посебним поступцима пред Уставним судом и другим судом и органом. Врховно јавно тужилаштво успоставља стратешки оквир за поступање јавних тужилаштава, издаје општа обавезна упутства за јавно тужилаштво, координира међуресорну сарадњу, обавља послове међународне сарадње, потписује меморандуме о сарадњи са страним партнерима, домаћим државним органима и организацијама цивилног друштва, уводи специјализацију рада у јавном тужилаштву, учествује у формирању међународних заједничких истражних тимова и спроводи међународне пројекте који се односе на јавно тужилаштво.
Надлежност јавних тужилаца
Основно овлашћење јавних тужилаца је гоњење учинилаца кривичних дела за која је прописано да се гоне по службеној дужности.
У ту сврху јавни тужилац руководи предистражним поступком у оквиру кога испитује околности учињених дела и спроводи истрагу ради утврђивања да ли постоје основи за оптужење (по правилу уз помоћ полиције). Он подиже и заступа оптужбу пред надлежним судом и изводи доказе ради утврђивања кривичне одговорности оптужених лица, а може да предузима и друге радње када је одређено законом.
Поред кривичних дела јавни тужилац је овлашћен и да поступа поводом привредних преступа и прекршаја.
Надлежност Републичког јавног тужиоца
По закону, Републички јавни тужилац може да предузима све радње на које је овлашћено јавно тужилаштво, али иницијално гоњење обично предузимају основна и виша јавна тужилаштва, док Републички јавни тужилац реагује по ванредним правним средствима пред Врховним касационим судом.
Поред надлежности да гони учиниоце кривичних дела и улаже ванредна правна средства, Републички јавни тужилац надзире рад јавних тужилаштава, подноси Народној скупштини редовни годишњи извештај и врши друге послове одређене законом.
У случају да поједино јавно тужилаштво не може да врши своју надлежност, Републички јавни тужилац може пренети његову надлежност на друго јавно тужилаштво истог или вишег степена.
Надлежности основног, вишег и апелационог јавног тужиоца
Основни јавни тужилац поступа пред основним судом, виши јавни тужилац пред вишим и апелациони пред апелационим судом.
Виши јавни тужилац има и додатну надлежност да надзире и усмерава подручна основна јавна тужилаштва, док апелациони тужилац надзире и усмерава виша, али и основна јавна тужилаштва са своје територије.
У погледу степена јавног тужилаштва које ће бити надлежно у конкретном случају примењују се правила о стварној надлежности судова – на пример, основни јавни тужилац ће гонити учиниоце кривичних дела за која је запрећена новчана казна или казна затвора у трајању до десет година (ако се на основу закона не изводи надлежност неког другог тужиоца), а виши јавни тужилац ће гонити учиниоце тежих кривичних дела, окривљене малолетнике и учиниоце одређених кривичних дела: против Војске Србије, одавање службене тајне, прање новца, отмица и друга.
Апелационо јавно тужилаштво учествује у другостепеним поступцима пред апелационим судом, било тако што улаже жалбу на пресуде основних или виших судова или тако што заступа оптужбу у случају када је окривљени тај који је уложио жалбу.
Тужилаштва посебне надлежности
Тужилаштво за ратне злочине је надлежно за откривање и гоњење починилаца кривичних дела против човечности и међународног хуманитарног права извршених на територији бивше Југославије, без обзира на држављанство, верску, националну или расну припадност починиоца или жртве.
Тужилаштво за организовани криминал је надлежно за поступање у предметима који се односе на кривична дела извршена од стране организоване криминалне групе или њених припадника. У надлежност овог тужилаштва спадају и бројна друга тешка кривична дела попут убиства највиших државних представника, оружане побуне, тероризма и других.
Оба тужилаштва су директно подређена Републичком јавном тужилаштву и седиште им се налази у Београду.
Месна надлежност
Тужилачка месна надлежност се одређује по истим правилима која важе за месну надлежност судова - по правилу месно надлежни тужилац је онај чије седиште се налази на подручју на којем је извршено или покушано кривично или друго кажњиво дело. Уколико на овај начин не може да се одреди који је тужилац надлежан, користе се други критеријуми - пребивалиште или боравиште особе за коју се сматра да је починило кривично дело или место његовог рођења, хапшења односно самопријављивања.
