Тужба за оспоравање очинства
У овој врсти парничног поступка за оспоравање очинства, тужилац тужбеним захтевом тражи утврђивање непостојања родитељског односа са дететом.
Који суд је надлежан за вођење спора?
Увек је стварно надлежан виши суд. Када је у питању месна надлежност судова, она се одређује према пребивалишту туженог, док када је тужилац дете оно може бирати да ли ће месно надлежан бити суд његовог пребивалишта или суд пребивалишта туженог.
Активно легитимисана лица и рокови за подношење тужбе
За подношење ове тужбе активно су легитимисани: мушкарац који тврди да је отац детета, мушкарац који се по Породичном закону сматра оцем детета, мајка, дете.
У зависности ко је поднео тужбу, да ли мушкарац који се сматра оцем детета, против детета, мајке детета и мушкарца који се према закону сматра оцем или тужбу подноси мајка против детета и мушкарца које се према закону сматра оцем, одређују се активно и пасивно легитимисана лица. Сва лица која се налазе на истој страни представљају нужне и материјалне супарничаре.
Специфичности
Уколико тужбу подноси мушкарац који себе сматра оцем детета он истовремено мора поднети и тужбу за утврђивање очинства.
Рокови за подношење тужбе зависе од лица које започиње поступак
1. Уколико тужбу подноси дете, рок за подношење тужбе је неограничен;
2. Уколико тужбу подноси мајка, субјективни рок за подношење тужбе је годину дана од момента када је сазнала да отац детета није онај мушкарац који се према закону сматра оцем, а у објективном року од десет година;
3. Уколико тужбу подноси мушкарац који се према закону сматра оцем детета, субјективни рок за подношење тужбе је годину дана од дана када је сазнао дан није отац детета, а у објективном року од десет година;
4. Уколико тужбу подноси мушкарац који себе сматра оцем детета, субјективни рок за подношење тужбе је годину дана од дана када је сазнао да је отац детета, а у објективном року од десет година.
Објективни рок се рачуна од дана рођења детета.
Претпоставке за допуштеност тужбе
Наш Породични закон таксативно набраја случајеве у којима подношење тужбе није дозвољено:
1. У случају мушкарца који је даровао семену ћелију (случај када је дете зачето уз биомедицинску помоћ дарованом семеном ћелијом);
2. Ако је очинство утврђено правноснажном судском одлуком;
3. Није допуштено подношење тужбе оним лицима која су се сагласила са признањем очинства (таква лица могу да покрену спор за поништавање изјаве о сагласности са признањем очинства)
4. Уколико је муж мајке дао писмени пристанак за поступак оплођења, он ће се сматрати оцем детета и против њега се не може покретати поступак за оспоравање очинства, а самим тим ни утврђивања очинства.
Доказивање у поступку
У поступцима за признавање или оспоравање очинства или материнства важи истражно доказно начело. То значи да суд може да испитује и чињенице које међу странкама нису спорне уколико нађе да је то потребно. Такође правило је да се у овој врсти спорова обавезно спроводи доказни поступак вештачењем. Вештачење ће се најчешће спровести методом ДНК анализе али и антропо-генетским вештачењем и др. Доношење одлуке без спроведеног вештачења представља битну повреду правила парничног поступка, такође избегавање туженог да се подвргне ДНК анализи представља спречавање извођења доказа.
