Повреда права на нужни део и правила за израчунавање нужног дела
и сразмерног смањења оставиочевих располагања
Уколико је оставилац прекомерно располагао својом имовином за живота (поклоном) или за случај смрти (тестаментом, испоруком), тако да повреди правно на нужни део нужних наследника, активирају се правила о сразмерном смањењу оставиочевих располагања прописана Законом о наслеђивању.
Како се утврђује повреда права на нужни део?
Да би повреда права наследника на нужни део била утврђена неопходно је да се пре свега утврди вредност оставиочеве заоставштине на основу које се и израчунава нужни део наследника.
Вредност оставиочеве заоставштине утврђује се пописом и проценом целокупне имовине коју је оставила имао у тренутку смрти заједно са његовим потраживањима.
Од тако утврђене вредности одбија се износ оставиочевих дугова као и износ пописа и процене заоставштине и уобичајених трошкова сахране.
Тако добијеној вредности добија се вредност поклона које је оставилац учинио неком од законских наследника, такође додаје се и вредност оних поклона за које је оставилац наредио да се наследнику не урачунавају у наследни део, такође додаје се и вредност поклона које је оставилац учинио у последњег години свог живота онима који нису законски наследници.
Јако је битно да се у вредност заоставштине по основу које се израчунава нужни део не урачунава добра које је законски наследник стекао уговор о уступању и расподели имовине за живота, оно што је на издржавање и школовање наследника, као ни поклони учињени у добротворне сврхе и мањи и уобичајени поклони.
Такође битно је напоменути да се вредност поклоњене имовине рачуна у моменту одређивања вредности заоставштине али и према стању у којем се добро налазило у тренутку поклањања.
Од односу на тако утврђену вредност заоставштине упоређује се висина дела који је наследнику припао и висина нужног дела који би требало да му припадне. Нужни наследник треба да буде намирен до висине нужног дела, намирење наследника постиже се исплатом суме новца у вредности разлике или сразмерним смањењем оставиочевог располагања.
Каква је правна последица повреда права на нужни део и ко је поверилац а ко дужник?
Када дође до повреде права на нужни део који има облигационоправну природу у тренутку смрти оставиоца настаје облигациони однос који за предмет има одређену суму новца.
Поверилац у том односу је нужни наследник док су дужници сви тестаметарни наследници и испорукопримци, солидарно, сразмерно делу заоставштине који су добили
Уколико повреда права на нужни део који има стварноправну природу тада се примењују правила сразмерним смањењем оставиочевог располагања
Сразмерним смањењем оставиочевог располагања
Нужни наследник тада тужбом тражи смањење тестаментарних располагања и повраћаја поклона радни намирења нужног дела.
Наш Закон о наслеђивању утврђује да се прво смањују тестаментарна располагања а да се тек уколико то није довољно за намирење приступа враћају поклона.
Такође завештајна располагања смањују се сразмерно наслеђеном делу, уколико из тестамента не произлази нешто друго. Дакле суд мора водити рачуна о вољи завештаоца, уколико је завешталац одредио да се одређена испорука има исплатити пре свих онда ће се таква испорука последња смањивати.
Такође завештајни наследници и испорукопримци којима је смањен завештајни део имају правно на сразмерно смањење и терета који су им тестаментом наложени.
Када се приступи враћању поклона ради намирења нужног дела наследника, закон одређује да се поклони враћају обрнутим редоследом од пријема.
Рокови за заштиту права
Исплата новчане вредности, смањење располагања и враћање поклона може се тражити у року од три године од проглашења завештања уколико је нужни део повређен завештањем, и у року од 3 године од дана смрти оставиоца уколико је правно на нужни део повређен поклоном.
