НАСЛЕЂИВАЊЕ ПО ОСНОВУ ЗАКОНА
(НАСЛЕДНИ РЕДОВИ)
1. Наслеђивање по основу тестамента
2. Наслеђивање по основу закона.
До наслеђивања долази када се испуне претпоставке за наслеђивање.
Круг законских наследника
Оставиоца по основу закона могу наслеђивати: његови потомци, његови усвојеници и њихови потомци, његов брачни друг, његови родитељи, његови усвојиоци, његова браћа и сестре и њихови потомци, његови дедови и бабе и њихови потомци и његови остали преци.
Наслеђује се по наследним редовима. Однос наследних редова законом је одређен тако да наследници ближег наследног реда искључују из наслеђа наследнике даљег наследног реда.
Уколико оставилац нема потомства, брачни друг не наслеђује у првом наследном реду.
Република Србија је последњи законски наследник.
Наследни редови
Законом о наслеђивању утврђено је постојање правила за четири наследна реда. Уколико оставилац није имао наследнике, а своју имовину није завештао тестаментом, наследник је Република Србија.
Први наследни ред
Први наследни ред чине оставиочева деца и његов брачни друг.
Оставиочева деца и брачни друг наслеђују на једнаке делове.
Такође увек треба имати у виду право представљања које омогућава да у случају да неко оставиочево дете не наследи (није у животу, недостојан је наслеђивања, искључен је из наследства и др.) оставиоца наслеђују потомци детета добијајући онај део наследства који би остаочево дете добило да је наследило. Потомци ближег степена сродства искључују потомке даљег степена сродства (нпр. унуци искључују праунуке).
Изузетак од права представљања када је у случају да оставиочев брачни друг није у животу у делације (тренутак смрти оставиоца), наследни део супружника дели се на онолико делова колико оставилац има првостепених потомака.
Кад постоји оставиочево дете коме оставиочев брачни друг није родитељ, а имовина брачног друга је већа од оне која би му припала при подели заоставштине на једнаке делове, онда свако оставиочево дете може наследити до два пута више него брачни друг ако суд, пошто размотри све околности, оцени да је то оправдано.
Други наследни ред
Други наследни ред чине оставиочев брачни друг и оставиочеви родитељи и њихово потомство.
Када је оставилац имао брачног друга, а није имао потомство, брачни друг наслеђује у другом наследном реду и њему припада половина заоставштине ( ½), док другу половину на једнаке делове наслеђују оставиочеви родитељи (по ¼ )
Уколико оставилац није имао брачног друга, или уколико брачни друг не може или неће да наследи, целу заоставштину наслеђју оставиочеви родитељи на једнаке делове.
Право представљања важи и у другом наследном реду, конкретније уколико неки од родитеља није у животу онда део заоставшине који би припао њему наслеђује његов потомак (у конкретном случају то би био брат или сестра оставиоца).
Уколико један од оставиочевих родитеља није у животу а оставилац није имао браћу и сестре, као ни полу браћу и сестре (по родитељу који није у животу), тада цела заоставштина припада другом родитељу.
Уколико ниједан од оставиочевих родитеља није у животу а оставилац није имао браћу и сестре, нити полу браћу и сестре, целокупну заоставштину наслеђује оставиочев брачни друг.
Промене наследног дела у оквиру другог наследног реда могуће су случајевима повећања наследног дела брачног друга, смањења наследног дела брачног друга, повећање наследног дела оставиочевих родитеља.
Трећи наследни ред
Трећи наследни ред чине оставиочеви дедови и бабе и њихово потомство. Дакле трећи наследни ред има четири родоначелника те се заоставштина дели на четири дела.
Оставиочеви деда и баба са очеве стране (очева лоза) наслеђују половину заоставштине, а другу половину наслеђују деда и баба с мајчине стране (мајчина лоза).
Половина заоставштине која припада једној лози дели се на два дела тако да сваки родоначелник добија по једну четвртину заоставштине. Наслеђивање у оквиру једне лозе у потпуности се заснива на правилима наслеђивања другог наследног реда.
Специфичност у односу на правила наслеђивања у другом наследном реду су у случају када оставиочеви деда и баба исте лозе немају потомства а не могу или неће да наследе, њихов део наслеђују деда и баба друге лозе, њихова деца и унуци и њихови даљи потомци по правилима представљања.
Четврти наследни ред
Четврти наследни ред чине оставиочеви прадедови и прабабе.
Оставиочеви прадедови и прабабе са очеве стране наслеђују на једнаке делове половину заоставштине, а другу половину на једнаке делове наслеђују оставиочеви прадедови и прабабе с мајчине стране.
Ако неки од ових предака не може или неће да наследи, његов део наслеђује његов брачни друг, ако је предак оставиочев.
Ако пар предака исте лозе не може или неће да наследи, њихов део наслеђује други пар предака исте лозе.
Ако прадедови и прабабе једне лозе не могу или неће да наследе, њихов део наслеђују прадедови и прабабе друге лозе.
Остали наследни редови
После оставиочевих прадедова и прабаба, заоставштину наслеђују његови даљи преци, редом, сходно правилима под којима наслеђују његови прадедови и прабабе.
