Ванпарнични поступак
Ванпарнични поступак је судски поступак у коме се решавају грађанске, неспорне ствари. То је судски поступак у коме чињенице нису спорне већ суд примењује материјално право на неспорно чињенично стање.
Уколико у току ванпарничног поступка нека од чињеница које су битне за правилну примену материјалног права постане спорна (нпр. да ли је оставилац писао тестамент или је он фалсификован) суд ће донети решење о прекиду поступка и упутити странке да своја права остваре у паничном поступку.
У ванпарничне поступке убрајају се следећи поступци:
1. Поступак за лишење пословне способности
2. Поступак за задржавање лица у неуропсихијатријској установи
3. Проглашење несталог лица за умрло
4. Продужење родитељског права
5. Давање дозволе за ступање у брак
6. Поступак за утврђивање радне способности
7. Расправљање заоставштине (оставински поступак)
8. Земљишно-књижне ствари
9. Протест менице и чека
10. Састављање, потврђивање, чување и поништај исправа
11. Одређење накнаде за експроприсану непокретност
12. Уређење управљања и коришћења заједничке ствари
13. Деобра заједничке ствари или имовине
14. Уређење међа
15. Признање страних судских и арбитражних одлука
Који суд је надлежан за вођење ванпарничног поступка?
За вођење ванпарничног поступка стварно је надлежан основни суд, док је месна надлежност суда одређена посебним члановима ЗВП-а.
Како се покреће ванпарнични поступак?
Ванпарнични поступак покреће се предлогом и странке у овом поступку јесу предлагач и противник предлагача.
Одлука суда и правни лекови
Суд у ванпарничном поступку одлучује решењем, док је против решења првостепеног суда дозвољена жалба о којој одлучује другостепени суд (у овом случају виши суд)
