Тужба за утврђивање
материнства
У овој врсти парничног поступка за утврђивање материнства, тужилац тужбеним захтевом тражи утврђивање постојања родитељског односа са дететом.
Који суд је надлежан за вођење спора?
Увек је стварно надлежан основни суд у првом степену, док је по жалби надлежан виши суд. Када је у питању месна надлежност судова, она се одређује према пребивалишту туженог, док када је тужилац дете оно може бирати да ли ће месно надлежан бити суд његовог пребивалишта или суд пребивалишта туженог.
Активно легитимисана лица и рокови за подношење тужбе
За подношење ове тужбе активно су легитимисани дете и жена која тврди да је мајка детета. Важно је напоменути да су сва ова лица нужни учесници у поступку за утврђивање очинства, односно да пресуда донета по основу овог поступка има правно дејство erga omnes (према свима). Дакле, уколико је тужбу покренула жена која сматра да је мајка детета пасивно су легитимисани дете и особа која се сматра мајком детета. Када је тужилац дете онда је тужена само жена за коју дете тврди да је његова мајка. Уколико суд утврди да је тужилац успео у спору, таква одлука имаће утицај и на статус детета, жене за коју је утврђено да је мајка, због тога Породични закон предвиђа да су сва ова лица нужни и материјални супарничари.
Рокови за подношење тужбе зависе од лица које започиње поступак.
1. Уколико тужбу подноси дете, тада је рок за подношење тужбе неограничен
2. Уколико тужбу подноси жена која за себе тврди да је мајка, она то мора учинити у субјективном року од годину дана од дана када је сазнала за чињеницу да је она родила то дете, а у оквиру објективног рока од десет година од дана рођења детета.
Претпоставке за допуштеност тужбе
Наш Породични закон таксативно набраја случајеве у којима подношење тужбе није дозвољено:
1. У случају жене која је даровала јајну ћелију (случај када је дете зачето уз биомедицинску помоћ дарованом јајном ћелијом);
2. Ако је материнство утврђени правноснажном судском одлуком;
Доказивање у поступку
У поступцима за признавање или оспоравање очинства или материнства важи истражно доказно начело. То значи да суд може да испитује и чињенице које међу странкама нису спорне уколико нађе да је то потребно. Такође правило је да се у овој врсти спорова обавезно спроводи доказни поступак вештачењем. Вештачење ће се најчешће спровести методом ДНК анализе али и антропо-генетским вештачењем и др. Доношење одлуке без спроведеног вештачења представља битну повреду правила парничног поступка, такође избегавање туженог да се подвргне ДНК анализи представља спречавање извођења доказа.
