Судски тестамент
Судски тестамент је редовни облик завештања који судија сачињава на основу изјаве завештаоца – особе која жели да путем тестамента уреди начин на који ће се његова имовина расподелити у случају смрти.
Одлика судског тестамента у односу на остале облике завештања јесте у томе што га саставља судија који ће водити рачуна да тестамент буде без недостатака, који ће завештаоца упозорити на све последице које његов избор може да произведе, и што га може сачинити свако и у свим приликама.
Судски тестамент се може сачинити пред било којим основним судом у Републици Србији. Судија тестамент саставља у суду, а ако је завешталац због старости или болести онемогућен да дође у суд или постоје други оправдани разлози, тестамент се може саставити и изван суда.
Утврђивање идентитета и тестаментарне способности завештаоца
Судија утврђује идентитет завештаоца увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом. Ако то није могуће, идентитет се утврђује саслушањем два сведока (сведоци идентитета).
Сведоци идентитета могу бити сва пунолетна лица која су способна да пруже потребне податке о идентитету завештаоца, и њихов идентитет се такође уврђује увидом у одговарајуће јавне исправе.
Након што утврди идентитет завештаоца, судија приступа утврђивању његове способности састављања тестамента (активна тестаментарна способност) – тестамент може да сачини лице које је навршило 15 година живота и које је способно за расуђивање.
Суд ће одбити да састави тестамент ако утврди да воља завештаоца није стварна или слободна (то ће бити случај ако је завешталац, на пример, принуђен да сачини тестамент).
Састављање тестамента
Након што потврди идентитет завештаоца, судија саставља тестамент по његовом казивању. Судија је дужан да верно пренесе садржину његове изјаве, и при томе мора да се стара да његова воља буде јасно и прецизно изражена. Судија у ту сврху има право да поставља питања и тражи додатна објашњења.
У погледу садржине тестамента, судија ће завештаоца поучити о правним правилима из области наследног права и о могућим последицама (на пример, повредом права на нужни наследни део законских наследника). Судија такође мора да води рачина да тестамент буде у складу са јавим поретком, принудним прописима и добрим обичајима. Ако завешталац инсистира да нека ништава одредба уђе у тестамент (рецимо одредба којом се наследнику одређује наследник), судија ће решењем одбити да састави тестамент.
У случају да изјава воље садржи нејасне, неразумљиве или двосмислене одредбе, судија је дужан да завештаоца на то упозори, а ако завешталац и после тога остане при својој изјави, судија ће упозорење унети у тестамент. Ако се завешталац противи уношењу овог упозорења, судија ће одбити да састави тестамент.
Потврђивање тестамента
Након састављања тестамента, завешталац га чита и, ако се слаже са садржином, изјављује да је то његова воља и да је у свему верно пренета. Завешталац потом потписује тестамент, а судија потврђује да га је у његовом присуству прочитао и потписао. Коначно, тестамент потписује и судија.
Ако завешталац није у стању да прочита састављени тестамент, судија му га чита у присуству два сведока. Завешталац потом у њиховом присуству изјављује да је то његово завештање и потписује га, односно ставља свој рукознак. Сведоци се истовремено потписују на самом завештању, а то ради и судија након што на самом завештању потврди да су све потребне радње извршене.
