Посредовање у брачном спору
Поступак посредовања у брачном спору има за циљ решавање брачни спорова на миран начин. Наш Породични закон познаје две врсте поступка посредовања:
1. Поступак за покушај мирења;
2. Поступак за покушај споразумног окончања спора.
Посредовање се стога обавезно предузима у оним поступцима за развод брака који су покренути тужбом једног од супружника, али се не спроводи у оним случајевима када мирење и нагодбу није могуће остварити. Породични закон таксативно наводи случајеве у којима се посредовање не спроводи:
1. Ако један од супружника не пристаје на посредовање;
2. Ако је један од супружника неспособан за расуђивање;
3. Ако је непознато боравиште једног од супружника;
4. Ако барем један од супружника живи у иностранству.
Ко спроводи посредовање?
Посредовање спроводи основни суд (који је надлежан за развод брака), и то судија појединац. Судија који је спроводио поступак посредовања не може учествовати и доносити одлуку у касније поступку (развода брака) осим уколико посредовање није било успешно.
Како се спроводи поступак посредовања?
Поступак се разликује код процеса мирења и процеса нагодбе.
Поступак мирења спроводи се тако што по пријему тужбе за развод брака, поништај брака, суд заказује рочиште за мирење на које позива оба супружника. У поступку мирења супружнике не могу заступати пуномоћници. Такође суд може вођење поступка мирења поверити органу старатељства или некој другој специјализованој установи. Поступак мирења не сме трајати дуже од два месеца, када се по истеку тог рока сачињава записник и констатује да ли је мирење успешно или неуспешно.
Поступак нагодбе покреће се уколико мирење супружника није успело а брачни спор покренут је тужбом једног од супружника. Суд заказује рочиште за нагодбу на које супружници могу доћи са својим пуномоћником. Циљ нагодбе јесте да супружници постигну споразум око деобе заједничке имовине или вршењу родитељског права, стога нагодба може бити успешна, неуспешна или делимично успешна.
