Попис и процена имовине
код расправљања заоставштине
Подаци о имовини оставиоца уписују се и смртовницу, али с обзиром да се приликом састављања смртовнице матичар ослања на исказе сродника, подаци о имовини оставиоца садржани у смртовници најчешће нису најпоузданији.
Због тога попис и процена имовине могу се вршити и оставинском поступку и правила пописа и процене имовине садржана су у Закону о ванпарничном поступку. Суд није дужан да у сваком случају врши попис и процену имовине, али законом су прописани случајеви у којима је суд дужан да донесе одлуку (изврши) попис и процену имовине:
1. Када то захтевају наследници
2. Када се не зна за наследнике или за њихово боравиште
3. Када су наследници лица која услед малолетства, душевне болести нису способна да се старају о својим пословима
4. Када заоставштина треба да се преда држави јединици локалне самоуправе или правном лицу
5. У другим оправаданим случајевима
Да ли се попис и процена имовине може вршити и пре покретања оставинског поступка и како?
Такође попис и процена имовине могу да се врше и без одлуке суда, односно могу је тражити наследници и пре покретања оставинског поступка, када ће то учинити јавни бележник.
Јавни бележник такође врши попис и процeну имовине када се попис и процена имовине врши на основу одлуке суда.
Која имовина се пописује и процењује?
Пописује се она имовина која се налазила у поседу оставиоца у моменту његове смрти. У поседу су и оне ствари за које се тврди да нису у имовини оставиоца (дакле и туђе ствари у његовој државини). Такође се пописују и ствари које су у власништву оставиоца али се налазе у поседу другог лица (нпр. оставилац је позајмио или рентирао неку своју ствар).
Како се обављају попис и процена имовине?
Попис и процена имовине врше се у присуству два пунолетна грађана а када је то потребно и уз присуство вештака. Такође попису и процени имовине може да присуствује свако правно заинтересовано лице.
