Оставински поступак
(расправљање заоставштине)
Оставински поступак је ванпарнични поступак за расправљање заоставштине у ком суд утврђује ко су наследници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима и другим лицима.
Ко покреће оставински поступак?
Оставински поступак покреће се по службеној дужности чим суд сазна да је неко лице умрло или да је проглашено за умрло. Такође оставински поступак може се покренути по предлогу за покретање оставинске расправе који може поднети суду свако правно заинтересовано лице.
Који суд је надлежан за расправљање заоставштине?
За расправљање заоставштине стварно је надлежан основни суд на чијем подручју је оставилац у време смрти имао пребивалиште односно боравиште. Уколико оставилац није имао у време смрти пријављено ни пребивалиште ни боравиште на територији Републике Србије, месно ће бити надлежан суд на чијем се подручју налази претежни део оставиочеве заоставштине.
У току целог поступка надлежни суд може да изрекне мере за обезбеђење заоставштине.
Фазе поступка расправљања заоставштине
Оставински поступак подразумева неколико фаза:
1. Припремање расправљања заоставштине
2. Попис и процена имовине
3. Поступак по пријему смртовнице
4. Расправљање заоставштине
5. Доношење решења о наслеђивању
Припремање расправљања заоставштине
Неопходно је да суд пре свега утврди све предуслове за отварање расправе: да ли је оставилац преминуо, да ли је иза себе оставио имовину и колика је њена вредност, да ли постоји тестамент, да ли постоје наследници.
Расправљање заоставштине
Суд је дужан да приликом расправљања заоставштине расправи сва питања која су од значаја: састав, садржину и вредност заоставштине, која лица имају правно на наслеђе (ко су наследници), величину наследних делова, право на легат.
Суд заказује рочиште за расправљање заоставштине на које позива сва заинтересована лица (како сроднике тако и тестаментарне наследнике и легатаре који не морају бити сродиници )
На рочишту за расправљање заоставштине тестаментарни и законски наследници дужни су да дају наследничке изјаве. Наследничка изјава може бити позитивна (да се наследник прима наследства) или негативна (да се одриче наследства), такође наследничка изјава не може бити делимична (нпр. да се наследник прима само права али не и обавеза) и не може бити дата под условом.
Код негативне наследничке изјаве битно је напоменути да она не искучује право представљања ( наследников потомак се позива да наследни).
Такође битно је напоменути да изјава наследника да се одриче свог наследног дела у корист другог наследника, није негативна наследна изјава већ позитивна наследна изјава којом се наследник у ствари прво првима наследства а затим свој део поклања другом. Ово је врло биран моменат јер утиче на правила опорезивања и у овом случају ће се тај део заоставштине наследнику у чију корист се одрекао опорезивати као поклон.
Наследна изјава може се дати и у писаном облику али мора бити оверена од стране јавног бележника.
Уколико се неки од наследника не појави на рочишту за расправљање заоставштине суд ће узети као да је дао позитивну наследну изјаву.
Шта су расправља?
Суд на оставинској расправи расправља само оне чињенице које нису спорне, односно примењује право на утврђене чињенице које нису спорне. Уколико се у току оставинске расправе јаве спорне чињенице (нпр. један од наследника истакне да је тестамент фалсификован) оставински суд ће прекинути расправу решењем и упутит странке да спор реше у парничном поступку.
Решење о наслеђивању
Након рочишта за расправљање заоставштине и након што је суд утврдио све чињенице које су од значај расправљање заоставштине, доноси решење о наслеђивању којим утврђује ко су наследници умрлог, колики су њихови наследни делови, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима а која легатарима као и другим лицима (нпр. плодоуживање).
Који правни лекови постоје против решења о наслеђивању?
Решење о наслеђивању може да се побија жалбом у року од 15 дана од пријема решења. Након што решење о наслеђивању постане правноснажно ванредним правним лековима се не може тражити понављање поступка већ заинтересована страна мора своја права остварити у парничном поступку (по тужби) или постављањем неког од наследноправних захтева после правноснажности решења о наслеђивању
