Надлежности виших судова
Виши судови су судови опште надлежности вишег ранга у односу на основне судове. У зависности од конкретног случаја виши судови могу одлучивати у првом степену, или по жалби на одлуке основних судова у другом степену.
Поред доношења пресуде у првом степену и одлучивања по правним лековима основног суда у другом степену, виши суд је надлежан и да одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог подручја, да води поступак за изручење, пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука (ако за то није надлежан други суд), обезбеђује и пружа помоћ и подршку сведоцима и оштећенима и врши друге послове одређене законом.
По жалби на одлуку вишег суда одлучује апелациони суд.
Првостепена надлежност у грађанским поступцима
У првом степену виши судови увек одлучују ако вредност предмета спора превазилази 40.000 евра. Независно од вредности, виши суд је надлежан и за бројне поступке који су поименце побројани у закону – спорови о ауторским правима, за заштиту од дискриминације и злостављања на раду и други.
Првостепена надлежност у кривичним поступцима
Виши суд је надлежан да суди у свим поступцима у којима се суди за кривична дела за која је запрећена казна затвора у трајању преко десет година.
Независно од висине запрећене казне, виши суд увек суди у кривичним поступцима против малолетника.
Коначно, суђење за одређена кривична дела увек је у надлежности вишег суда – кривична дела против Војске Србије, одавање службене тајне, прање новца, отмица, примање мита и друга.
Првостепена надлежност у другим поступцима
Виши суд има одређену надлежност да суди у споровима из области радних односа, попут обавезног социјалног осигурања, матичне евиденције или колективних уговора, или у споровима поводом штрајка.
Надлежност у другом степену
Виши суд одлучује о жалбама на решења у грађанскоправним споровима, на пресуде у споровима мале вредности, на одлуке у ванпарничним и извршним поступцима као и у поступцима обезбеђења.
У кривичним поступцима виши судови у другом степену одлучују по жалбама на одлуке основних судова о мерама за обезбеђење присуства окривљених и на пресуде за кривична дела за које је прописана новчана казна и казна затвора до пет година.
У осталим случајевима на одлуке основних судова у другом степену надлежни су апелациони судови.
Месна надлежност
Који од виших судова ће у конкретном случају водити поступак зависи од већег броја критеријума који су пре свега везани за врсту поступка у коме се одлучује, и у којој је он фази:
• У грађанскоправним поступцима, ако месна надлежност вишег суда у првом степену није стриктно одређена или ако тужиоцу није дозвољено да изабере пред којим судом ће покренути поступак, примењује се опште правило по коме је надлежан онај суд на чијем подручју тужена страна има пребивалиште или боравиште, односно седиште (ако се ради о правном лицу).
• У случајевима за које важи горње правило, стране у поступку се могу споразумети да надлежан буде и неки други суд. Такав споразум се најчешће формулише унапред, за случај да дође до спора, у уговору поводом кога би евентуално он настао.
• У кривичноправним поступцима у првом степену по правилу је месно надлежан суд на чијем подручју је извршено или покушано кривично дело. Ако се на овај начин не може утврдити месна надлежност (није познато место извршења, дело је извршено на више места, на броду или ваздухоплову и томе слично), примењују се допунски или посебни критеријуми.
• Другостепена надлежност вишег суда одређена је основним судом за чије подручје је надлежан виши суд.
Првостепена надлежност Вишег суда у Београду на територији целе Републике Србије
У одређеним поступцима и споровима из области јавног информисања, ауторских и сродних права, ратних злочина, организованог и високотехнолошког криминала увек ће бити надлежан Виши суд у Београду, независно од тога да ли би по другим критеријумима надлежност припадала другом вишем суду.
