Надлежност основних судова
Основни судови су судови опште надлежности најнижег ранга који у већини поступака одлучују у првом степену.
Поред одлучивања у судским поступцима, основни суд је надлежан да грађанима пружа редовну и међународну правну помоћ (ако за то није надлежан други суд), и да врши друге послове одређене законом.
По жалби на одлуку основног суда по правилу одлучује виши суд на чијем подручју се налази основни суд који је донео одлуку.
Надлежност у грађанским поступцима
У грађанскоправним споровима (накнада штете, повраћај ствари, исплата дуга, поништај тестамента и друго) основни суд је увек надлежан ако за такав случај није прописана надлежност другог суда. Критеријум на основу кога се дефинише надлежност другог суда обично је везана за вредност предмета спора, па ће тако основни суд у првом степену по правилу одлучивати у предметима мање вредности.
Основни суд је надлежан и за извршне и ванпарничне поступке за које по закону није надлежан неки други суд.
Надлежност у кривичним поступцима
Основни суд може судити само за кривична дела за која је запрећена новчана казна или казна затвора у трајању до десет година, опет, ако законом није прописана надлежност неког другог суда (на пример, о кривичној одговорност малолетника у првом степену увек одлучује виши суд, независно од тога о колико тешком кривичном делу се ради).
Надлежност у другим судским поступцима
Одлучивање у стамбеним споровима је у у првом степену у искључивој надлежности основног суда.
Основни суд је надлежан и за већину радних спорова: поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, правима и обавезама из радног односа, поводом накнаде штете коју претрпи запослени, и поводом задовољавања стамбених потреба на основу рада. За сродне спорове који се тичу, на пример, обавезног социјалног осигурања, матичне евиденције или колективних уговора, надлежан је виши суд.
Месна надлежност
Који од основних судова ће у конкретном случају водити поступак зависи од већег броја критеријума који су пре свега везани за врсту поступка у коме се одлучује:
• У грађанскоправним поступцима, ако месна надлежност основног суда није стриктно одређена или ако тужиоцу није дозвољено да изабере пред којим основним судом ће покренути поступак (што је случај, на пример, у спору за заштиту потрошача или у спору поводом законског издржавања), примењује се опште правило по коме је надлежан онај основни суд на чијем подручју тужена страна има пребивалиште или боравиште, односно седиште (ако се ради о правном лицу).
• У случајевима у којима важи горње правило, стране у поступку се могу споразумети да надлежан буде и неки други суд. Такав споразум се најчешће формулише унапред, за случај да дође до спора, у уговору поводом кога би евентуално он настао.
• У кривичноправним поступцима по правилу је месно надлежан суд на чијем је подручју извршено или покушано кривично дело. Ако се на овај начин не може утврдити месна надлежност (није познато место извршења, дело је извршено на више места, на броду или ваздухоплову и томе слично), примењују се допунски или посебни критеријуми.
