Мане воље
за ступање у брак
Мана воље представља брачну сметњу за ступање у брак. Породични закон предвиђа да брак не може склопити лице чија воља није била слободна. То значи да лице које ступа у брак и изјављује вољу не сме ту вољу дати под принудом или заблудом. Разликујемо неколико мана воље код ступања у брак: 1. Заблуда је нетачна представа о стварности. У контексту мане воље за ступање у брак и разлог ништавности брака правно су релевантне:
- Заблуда о физичкој личности супружника, постоји у случају када се брак склопи са сасвим других лицем од стварно жељеног (нпр. овакви случајеви могући су примерима склапања брака путем пуномоћника)
- Заблуда о грађанској личности, постоји када постоји заблуда о чињеницама које чине грађански идентитет супружника (име, држављанство, породични статус, датум рођења, пребивалиште итд.)
- Заблуда о битним околностима, постоји када је један од спружника био у заблуди о некој битној особини (не би склопио брак да је за њу знао) другог супружника
-
2. Принуда: недозвољени чин којим једно лице присиљава друго да изјави вољу у одређено правцу, конкретно да пристане на брак. Принуда се остварује физичким и психичким притиском. Физичка принуда подразумева употребу физичке силе приликом склапања брака као што је отмица, злостављање или хипноза. Прихичка принуда најчешље се постиже претњом чији је циљ да се изазове страх код супружника како би исти ступио у брак. Али да би принуда била правно релеватни урок ништавости брака она мора да буде: озбиљна, мора да буде од одлучујећ утицаја на вољу супружника и мора да буде противправна.
Брак у чијем моменту закључења је постојала нека од мана воље може се поништити у парничном поступку за поништај брака који се покреће тужбом за поништење брака.
