Кривична пријава

Кривична пријава је писани или усмени акт којим се јавни тужилац обавештава да је извршено кривично дело које се гони по службеној дужности, односно да постоје чињенице које указују да је оно извршено.

По пријему кривичне пријаве покреће се преткривични поступак, у којем јавни тужилац самостално или уз помоћ полиције утврђује да ли такво кривично дело заиста постоји, ко га је извршио и да ли постоји основ за оптужење.  

У кривичној пријави је потребно навести чињенице које указују да је прекршен Кривични или други закон којим су прописана кривична дела. Доказе који то поткрепљују треба у пријави посебно пописати и поднети као прилог. 

Од подносиоца пријаве се не захтева да правно квалификује кривично дело – није неопходно тачно навести о ком кривичном делу је реч.

Подносилац кривичне пријаве се може потписати али на то није обавезан.

Кривичну пријаву тужиоцу могу поднети сви државни органи, правна или физичка лица.

Подношење кривичне пријаве

Грађанин који присуствује кривичном делу свакако треба о томе прво да обавести полицију будући да је она опремљена да реагује без одлагања, и у таквим случајевима она ће тужиоцу поднети кривичну пријаву ради откривања свих околности дела и гоњења његовог извршиоца.

Пријаву која се директно упућује јавном тужиоцу треба поднети надлежном јавном тужиоцу, што је по правилу тужилац са подручја на којем је кривично дело извршано или покушано. Уколико на овај начин не може да се одреди који је тужилац надлежан, користе се други критеријуми, попут пребивалишта или боравишта особе за коју се сматра да је починило кривично дело.

Тужилаштва се налазе у зградама одговарајућих судова тако да је то адреса на коју треба упутити кривичну пријаву.

Кривична пријава се исто тако може поднети и полицији, суду или ненадлежном јавном тужиоцу пошто су они у обавези да је одмах проследе надлежном јавном тужиоцу.

Обавеза подношења кривичне пријаве

Док су службена лица попут полицајца или инспектора обавезна под претњом казне да поднесу кривичну пријаву за дела која се гоне по службеној дужности, сви остали ће сносити законске последице само у случајевима непријављивања најтежих повреда Кривичног законика, што су дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од тридесет до четрдесет година.  

Сваки грађанин је обавезан да пријави и припремање кривичног дела које још није извршено, ако оно буде покушано или извршено, а пријављивањем га је било могуће спречити. Ова обавеза се односи на сва кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од пет или више година.

У оба случаја пропуштање да се поднесе кривична пријава представља засебно кривично дело – непријављивање кривичног дела и учиниоца, односно непријављивање припремања кривичног дела.​

Лажно пријављивање

Забрањено је подношење кривичне пријаве за дело за које њен подносилац зна да није извршено, против особе за коју зна да га није извршила, или лажно пријављивање самог себе. Подношење оваквих кривичних пријава представља посебно кривично дело, и за њега се може изрећи новчана казна или казна затвором у трајању од три месеца до три године.

​Поступање јавног тужиоца по пријему кривичне пријаве

У зависности од сазнања која поседује и доказа који су приложени уз кривичну пријаву, јавни тужилац може:

- сам или уз помоћ полиције прикупити потребне податке, позвати грађане или захтевати од државних и других органа и правних лица да му пруже потребна обавештења;

- покренути истрагу против одређене особе или непознатог ућиниоца ради прикупљања доказа и корисних података;

- одмах подићи оптужницу или оптужни предлог ако прикупљени подаци о кривичном делу и учиниоцу пружају довољно основа;

- изузетно, одложити или одустати од гоњења из разлога правичности (начело опортунитета);

- одбацити кривичну пријаву ако се пријављено дело не гони по службеној дужности, ако је наступила застарелост или је дело обухваћено амнестијом или помиловањем или постоје друге околности које трајно искључују гоњење, и ако не постоје чињенице да је учињено кривично дело које се гони по службеној дужности.
sud

©