Prema Ustavu Republike Srbije, javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom.
Vrhovno javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac. Vrhovni javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini. Vrhovni javni tužilac nije odgovoran za postupanje u pojedinom predmetu. Glavni javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i svoj rad Vrhovnom i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, a javni tužioci odgovaraju za svoj rad glavnom javnom tužiocu.
Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Vrhovno javno tužilaštvo, 4 apelaciona javna tužilaštva (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), 25 viših javnih tužilaštava, 58 osnovna javna tužilaštva i 2 tužilaštva posebne nadležnosti. Osnovna javna tužilaštva krivično gone učinioce krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 10 godina, viša javna tužilaštva krivično gone učinioce krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, kao za druga zakonom predviđena krivična dela, apelaciona javna tužilaštva ulaže žalbe, a Vrhovno javno tužilaštvo ulaže vanredne pravne lekove, preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i usmerava i prati rad svih javnih tužilaštava. Takođe, javna tužilaštva posebne nadležnosti – Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine, imaju nadležnost na celoj teritoriji Republike Srbije. Osim toga, Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, osnovano pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, takođe ima nadležnost na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Vrhovno javno tužilaštvo prati i usmerava rad javnih tužilaštava, nadzire sprovođenje opštih obaveznih uputstava i prati i proučava praksu javnih tužilaštva i sudova. Vrhovno javno tužilaštvo postupa po vanrednim pravnim lekovima pred Vrhovnim sudom, kao i u posebnim postupcima pred Ustavnim sudom i drugim sudom i organom. Vrhovno javno tužilaštvo uspostavlja strateški okvir za postupanje javnih tužilaštava, izdaje opšta obavezna uputstva za javno tužilaštvo, koordinira međuresornu saradnju, obavlja poslove međunarodne saradnje, potpisuje memorandume o saradnji sa stranim partnerima, domaćim državnim organima i organizacijama civilnog društva, uvodi specijalizaciju rada u javnom tužilaštvu, učestvuje u formiranju međunarodnih zajedničkih istražnih timova i sprovodi međunarodne projekte koji se odnose na javno tužilaštvo.
Nadležnost javnih tužilaca
Osnovno ovlašćenje javnih tužilaca je gonjenje učinilaca krivičnih dela za koja je propisano da se gone po službenoj dužnosti.
U tu svrhu javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom u okviru koga ispituje okolnosti učinjenih dela i sprovodi istragu radi utvrđivanja da li postoje osnovi za optuženje (po pravilu uz pomoć policije). On podiže i zastupa optužbu pred nadležnim sudom i izvodi dokaze radi utvrđivanja krivične odgovornosti optuženih lica, a može da preduzima i druge radnje kada je određeno zakonom.
Pored krivičnih dela javni tužilac je ovlašćen i da postupa povodom privrednih prestupa i prekršaja.
Nadležnost Republičkog javnog tužioca
Po zakonu, Republički javni tužilac može da preduzima sve radnje na koje je ovlašćeno javno tužilaštvo, ali inicijalno gonjenje obično preduzimaju osnovna i viša javna tužilaštva, dok Republički javni tužilac reaguje po vanrednim pravnim sredstvima pred Vrhovnim kasacionim sudom.
Pored nadležnosti da goni učinioce krivičnih dela i ulaže vanredna pravna sredstva, Republički javni tužilac nadzire rad javnih tužilaštava, podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj i vrši druge poslove određene zakonom.
U slučaju da pojedino javno tužilaštvo ne može da vrši svoju nadležnost, Republički javni tužilac može preneti njegovu nadležnost na drugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena.
Nadležnosti osnovnog, višeg i apelacionog javnog tužioca
Osnovni javni tužilac postupa pred osnovnim sudom, viši javni tužilac pred višim i apelacioni pred apelacionim sudom.
Viši javni tužilac ima i dodatnu nadležnost da nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva, dok apelacioni tužilac nadzire i usmerava viša, ali i osnovna javna tužilaštva sa svoje teritorije.
U pogledu stepena javnog tužilaštva koje će biti nadležno u konkretnom slučaju primenjuju se pravila o stvarnoj nadležnosti sudova – na primer, osnovni javni tužilac će goniti učinioce krivičnih dela za koja je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do deset godina (ako se na osnovu zakona ne izvodi nadležnost nekog drugog tužioca), a viši javni tužilac će goniti učinioce težih krivičnih dela, okrivljene maloletnike i učinioce određenih krivičnih dela: protiv Vojske Srbije, odavanje službene tajne, pranje novca, otmica i druga.
Apelaciono javno tužilaštvo učestvuje u drugostepenim postupcima pred apelacionim sudom, bilo tako što ulaže žalbu na presude osnovnih ili viših sudova ili tako što zastupa optužbu u slučaju kada je okrivljeni taj koji je uložio žalbu.
Tužilaštva posebne nadležnosti
Tužilaštvo za ratne zločine je nadležno za otkrivanje i gonjenje počinilaca krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog humanitarnog prava izvršenih na teritoriji bivše Jugoslavije, bez obzira na državljanstvo, versku, nacionalnu ili rasnu pripadnost počinioca ili žrtve.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je nadležno za postupanje u predmetima koji se odnose na krivična dela izvršena od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. U nadležnost ovog tužilaštva spadaju i brojna druga teška krivična dela poput ubistva najviših državnih predstavnika, oružane pobune, terorizma i drugih.
Oba tužilaštva su direktno podređena Republičkom javnom tužilaštvu i sedište im se nalazi u Beogradu.
Mesna nadležnost
Tužilačka mesna nadležnost se određuje po istim pravilima koja važe za mesnu nadležnost sudova - po pravilu mesno nadležni tužilac je onaj čije sedište se nalazi na području na kojem je izvršeno ili pokušano krivično ili drugo kažnjivo delo. Ukoliko na ovaj način ne može da se odredi koji je tužilac nadležan, koriste se drugi kriterijumi - prebivalište ili boravište osobe za koju se smatra da je počinilo krivično delo ili mesto njegovog rođenja, hapšenja odnosno samoprijavljivanja.
