Жалба на оставинско решење
Странка незадовољна оставинским решењем може уложити жалбу на то решење због битне повреде правила поступка, погрешно или непотпуно утврђених чињеница или погрешне примене материјалног права.
Жалбом се може тражити или оспоравати право на наслеђе или на испоруку, или тражити правилно одређивање величине наследног дела.
Жалба мора да садржи ознаку пресуде против које се изјављује, изјаву да се она побија у целости или у одређеном делу, разлог жалбе и потпис подносиоца.
У жалби не могу да се износе нове чињенице и предлажу нови докази, осим ако се не учини вероватним да то без кривице није могло да се уради до закључења главне расправе.
Жалба задржава извршење решења, осим ако суд из важних разлога не одлучи супротно.
Где се подноси?
Жалба се подноси основном суду који је донео оставинско решење, али се насловљава на виши суд који је надлежан за подручје тог основног суда, и који у другом степену по правилу одлучује о жалби.
Изузетно, о жалби може одлучити и основни суд, ако се тиме не вређају права учесника у поступку.
Жалбу је потребно поднети у довољном броју примерака за суд и странке у поступку.
Рокови
Рок за изјављивање жалбе је 15 дана од дана када је достављено решење. Изузетно, виши суд ће прихватити и жалбу поднету после тог рока, ако се тиме не вређају права других.
Противна страна може поднети одговор у року од 15 дана од дана пријема жалбе.
Уколико основни суд не нађе за сходно да сам одлучи по жалби, по пријему одговора на жалбу или по истеку рока за одговор, жалбу, одговор и списе предмета ће у року од осам дана доставити вишем суду.
Одлучивање по жалби
Другостепени суд може:
- одбацити жалбу, ако је неблаговремено поднета, непотпуна или недозвољена;
- одбити жалбу и потврдити оставинско решење, ако је жалба без основа;
- преиначити решење;
- укинути решење и по потреби вратити предмет на поновни поступак.
