Заједничка и посебна имовина супружника
У току трајања брака поставља се питање права управљања и располагања имовином супружника, а посебно у случају развода брака поставља се питање деобе (поделе) заједничке имовине супружника.
Наше право познаје два имовинска режима супружника: режим заједничке и режим посебне имовине супружника.
Режим заједничке имовине
Заједничка имовина брачних другова уређена Породичним законом и одређена је као имовина коју су супружници стекли радом у току трајања брачне заједнице. Наравно наш закон омогућава слободу да супружници брачним уговором режим заједничке имовине уреде другачије.
Рад супружника не мора да буде рад по основу ког се остварује зарада јер наше законодавство признаје и такозвани индиректан рад под којим се сматра онај рад који другом супружнику олакшава стицање зараде, али и рад којим се одржава имовина (утиче да смањење вредности буде мање него што би било).
Под режим заједничке имовине убрајају се и приходи од заједничке имовине (нпр. дивиденде, рента), али и приходи од посебне имовине супружника, a који су остварени радом супружника (дивиденде, рента), такође и накнаде добијене за рад а не спадају под зараду (отпремнина и др.).
Такође законом су уређени и посебни случајеви стицања имовине игром на срећу (ова имовина је такође под режимом заједничке имовине, осим уколико супружник не докаже да је добитак остварио искључиво уложивши посебну имовину), случај стицања имовине коришћењем права интелектуалне својине (ова имовина је такође под режимом заједничке имовине).
Како супружници управљају заједничком имовином?
Оно што је карактеристично за режим заједничке имовине јесте да удели супружника нису одређени (иако је правило приликом деобе да се дели на пола, у заједничком режиму они немају искључиво своју половину) већ је сваки супружник титулар права на целокупној ствари.
То даље води правилу да супружници управљају и располажу заједничком имовином споразумно и заједнички. Разликује се начин заједничког располагања покретном и непокретном имовином.
Код располагања покретном имовином постоји претпоставка да супружник то ради уз сагласност оног другог (у супротном дошло би до застоја правног промета)
Код располагања непокретном имовином неопходна је сагласност другог супружника, у супротном уговор о располагању нпр. стана био би ништав.
Режим посебне имовине
Према Породичном закону посебном имовином брачних другова сматрају се:
1. Имовина коју је супружник стекао пре склапања брака представља његову посебну имовину (без обзира да ли је ту имовину стекао радом или на други начин)
2. Имовина коју је супружник стекао у току трајања брака деобом заједничке имовине односно наслеђем, поклоном или другим правним послом којим се прибављају искључиво права представља његову посебну имовину.
3. На основу изнад наведеног, посебном имовином сматраће се и приходи остварени од посебне имовине, под условом да у њих није уложен рад супружника.
Такође наш закон уређује и случај када радом супружника дође до увећања посебне имовине, тада у случају да је увећање незнатно, приликом деобе имовине други супружник има правно на потраживање у новцу сразмерно свом доприносу, док у случају да је увећање знатно има право на удео у увећаној имовини сразмерно свом доприносу.
Како супружници управљају посебном имовином?
Када је у питању управљање и располагање посебном имовином, сваки супружник у току трајања брака својом посебном имовином располаже самостално.
