Покретање оставинског поступка
Оставински поступак (поступак за расправљање заоставштине) суд покреће по службеној дужности, када сазна за смрт неког лица.
Надлежни матичар је дужан да суду достави извод из матичне књиге умрлих у року од 30 дана од дана уписа чињенице смрти. О чињеници смрти суд може бити обавештен и од стране особа којима је у интересу да се расправи заоставштина умрлог, и то путем предлога за покретање оставинског поступка.
Уколико не постоје разлози за обустављање оставинског поступка (види доле), суд ће заказати рочиште за расправљање заоставштине и на њега позвати заинтересована лица.
Надлежност за спровођење оставинског поступка
Оставински поступак спроводи основни суд на чијем је подручју умрло лице (оставилац) у време смрти имало пребивалиште, односно боравиште. У случају да оставилац у том тренутку није имао ни пребивалиште нити боравиште на територији Републике Србије, надлежан је суд на чијем се подручју налази претежни део његове заоставштине.
Оставински суд може поверити расправљање заоставштине јавном бележнику, и то по правилу оном који је састављао смртовницу.
Смртовница
За покретање оставинског поступка неопходно је сачинити смртовницу. У питању је документ који садржи личне податке умрлог, податке о супружнику, деци и сродницима који би могли бити позвани на наслеђе, као и податке о оставиочевој имовини и дуговима. Такође, уз смртовницу се прилаже и тестамент (ако постоји), као и све информације везане за тестамент.
Смртовницу саставља јавни бележник на основу судског решења. Јавни бележник је дужан да смртовницу достави оставинском суду у року од 30 дана од дана када је примио решење.
Суд може и сам саставити смртовницу ако нађе да је то целисходно.
Oбустављање оставинског поступка
Оставински поступак се обуставља ако оставилац није имао имовину, или ако је оставио само покретну имовину, а нико од лица позваних на наслеђе не тражи расправљање заоставштине.
Ако постоји покретна имовина, лица позвана на налеђе задржавају право да касније захтевају расправљање заоставштине.
